Category Archive : АНАЛИЗЕ

Мултилатерализам одражава тачан правац људске историје

Read Time:3 Minute, 34 Second

多极化是人类历史发展的方向

Мултилатерализам је уско повезан са мултилатералним дипломатским активностима. Мултилатерализам заговара развој међународне сарадње и решавање међународних питања кроз консултације. 

Значај мултилатерализма за данашњи светски поредак је од огромног и пресудног значаја, а то показује и недавно потписивање Регионалног свеобухватног споразума о економском партнерству (РЦЕП). 

Регионални свеобухватни споразум о економском партнерству је покренут од стране Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН) 2012. године, ради смањења царина и успостављања јединственог тржишта. Ово је најважније достигнуће у изградњи источноазијске економске интеграције у последњих 20 година.

РЦЕП ће постићи висок ниво отворености у трговини робом, трговини услугама и инвестицијама између земаља у региону. У великој мери ће побољшати ниво регионалне трговине, инвестиција и повећати регионалну атрактивност и конкурентност.

Мултилатерализам оличава принципе једнакости, узајамне користи и отворености.  Са продубљивањем економске глобализације и све већим бројем глобалних и регионалних питања, мултилатерализам није само средство за сарадњу, већ и важан начин да више страна учествује у глобалном и регионалном управљању, односно да се кроз консултације и дијалог баве јавним и регионалним питањима.

Кина поред тога што активно заговара мултилатерализам, већ и практикује мултилатерализам практичним акцијама. У борби против епидемије, Кина је активно спроводила међународну сарадњу против епидемије, чврсто подржавала руководство Уједињених нација и Светску здравствену организацију, активно координирала акцијама противепидемијске сарадње и увек практиковала мултилатерализам. 

Кина придаје велику важност игрању конструктивне улоге у оквиру мултилатералних организација попут Уједињених нација, Светске трговинске организације и Г20, и предлаже кинески план за глобално и регионално управљање.

На недавном самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг је изјавио да сви ми живимо у истом глобалном селу, а интереси и судбина свих земаља су уско повезани.

,,Мир, развој, сарадња и заједничке користи су тренд наше ере. Историја је доказала да сарадња и добросуседски односи доносе више користи од покушаја да се науди другоме“

Си је навео и да будућност лежи у обострано корисној сарадњи, а не у игри без победника. Кинески председник је изразио очекивање да ће мултилатерализам коначно победити унилатерализам и изнео важну иницијативу за изградњу „четири заједнице“, што је од далекосежног значаја за одржавање мирног развоја региона и света.

Иницијатива обухвата изградњу „здравствене заједнице“, „заједнице безбедности“, „заједнице развоја“ и „заједнице хуманистичких наука“ у оквиру ШОС-а.

Кина, АСЕАН и суседне земље у источној Азији заједнички су успоставили механизам сарадње „10 + 1“ и „10 + 3“ како би промовисали континуирану надоградњу регионалног система слободне трговине и успоставили прагматичнију платформу за дијалог са земљама Африке, Латинске Америке, Централне и Источне Европе. Оквир за сарадњу „17 + 1“ створио је услове за даље унапређење и ширење развоја и сарадње у различитим регионима.

Заједничка изградња „Појаса и пута“ важна је платформа за практиковање мултилатерализма. Председник НРК Си Ђинпинг нагласио је: „Кинески предлог иницијативе   „Појас и пут “ важан је допринос мултилатерализму и међународној сарадњи„

Од маја ове године укупно 138 земаља и 30 међународних организација потписало је 200 докумената о сарадњи на заједничкој изградњи „Појаса и пута“ са Кином, а у периоду од 2013-2019 вредност трговинске размене са земљама инцијативе премашила је 6.000 милијарди долара. Заједничка изградња „Појаса и пута“, доприноси изградњи мира и сарадње, орворености и укључености, узајемног учења и узајемне користи.

Од подношења иницијативе 2013. године, Кина је увек сарађивала са земљама у развоју на основу узајамног поштовања, једнакости и узајамне користи и пружала помоћ без икаквих политичких услова, што је ефикасно промовисало локални економски и социјални развој и побољшало животне услове људи.

Да би се помогло многим земљама у развоју које се суочавају са економским притисцима, Кина је активно покренула и учествовала у „плану за смањење дуга“ Групе 20, а истовремено је напорно радила на промовисању инфраструктурних пројеката у Иницијативи „Појас и пут“ како би пружила помоћ развоју земаља у развоју.

Разна безбедносна питања која су пред човечанством представљају нове изазове пред међународнoм заједницом.  Зато је важно наставити пут  концепта заједнице са заједничком будућношћу човечанства, држати се мултилатерализма и следити пут солидарности и сарадње.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Међународни сајам увоза у Шангају

Read Time:3 Minute, 12 Second

中国上海进博会

У Шангају је 4. новембра отворен трећи по реду Кинески међународни сајам увоза и Међународни економски и трговински форум Хонгћиао. Ово je први сајам на државном нивоу посвећен увозу од када је почела пандемија ковида 19.

Председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг је изјавио да Кина трајно унапређује отварање према свету.

      „Низ мера ширег отварања које сам саопштио на Другом кинеском међународном сајму увоза је данас у потпуности реализован. У току прошле године, брзина раста кинеског увоза и услуга је знатно већа од глобалног нивоа, негативни списак приступа страних инвестиција је смањен са 40 на 33, број пилот зона слободне трговине је повећан са 18 на 21. Генерални план за луку слободне трговине Хаинан и план за даље ширење реформи и отварања у Шенџену су добро спроведени, а заштита права интелектуалне својине и висококвалитетне изградње иницијативе „Појас и пут“ су остварили добар напредак“, рекао је Си.

,,Морамо да унапредимо заједничко отварање на обострану корист. Ова епидемија нас је подсетила да је људско друштво “ Заједница заједничке судбине човечанства”, у којој су јединство и сарадња неизбежан избор за реаговање на изазове.

,,Потребно је да промовишемо заједничко отварање кроз сарадњу и размену. Историја и пракса нам показују да би требало да повећамо сарадњу и координацију суочавајући са ризицима и изазовима. Развијене земље и земље у развоју требало би да играју своје одговарајуће улоге, да би смо заједно унапредили глобални привредни развој, навео је Си.

Кина има милијарду и 400 милиона становника, од којих је преко 400 милиона људи са средњим примањима, што земљу чини огромним тржиштем са највећим потенцијалом. Очекује се да ће укупна вредност увезене робе у Кину у наредних 10 година премашити 22 билиона америчких долара. Размера, производи и технологије који учествују на конференцији су вишег квалитета, потпуније сорте и богатијијег садржаја. 

Предлози ЦК КПК-а о формулисању Четрнаестог петогодишњег плана за национални економски и социјални развој и дугорочни циљеви за 2035. годину усвојени на Петом пленарном заседању ЦК КПК-а 19. сазива приказује развојну будућност и јасан правац напретка Кине.

Кинески „нови образац развоја“ наглашава двоструки циклус развоја домаће економије, који се базира како на отвореној домаћој, тако и на међународној размени. Нови образац развоја „двоструке циркулације“ захтева балансирање домаће и спољне потражње. Ефикасна унутрашња циркулација доприноси јачању спољне циркулације. Спољна циркулација помоћи ће у надоградњи унутрашње циркулације.

Однос између Кине и њених партнера, који се преклапа са стратегијом двоструке циркулације, пружиће подстицај глобалном економском расту. Треба напоменути да је Кина највећи трговински партнер у преко 120 земаља и региона, укључујући Јапан, Немачку и Европску унију и уједно и највеће извозно тржиште за многе земље. С обзиром на све сложенији међународни економски пејзаж, глобални систем слободне трговине треба обновити и ојачати. Међународни сајам увоза  је додатни доказ да Кина искоришђава могућности међународне трговине као део свог развојног обрасца „двоструке циркулације“ у новој ери.

Ове године Кина ће бити једина земља у свету која ће постићи позитиван економски раст. Кина је постала главна сила која стабилизује глобалну економију и промовише брзи опоравак  глобалне економије. Трећи Међународни сајам увоза одржан је према распореду, пружајући шансу и простор страним компанијама у невољи, одражавајући да Кина дели тржишне могућности са светом и промовише светску економију.

Земље широм света енергично напуштају протекционизам и унилатерализам и активно промовишу једнаке консултације и пријатељску сарадњу, што ће сигурно омогућити глобалном друштву и економији да што пре изађу из епидемије и заједнички истраже више тржишних могућности, могућности улагања и могућности раста.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Синђијанг и приче остављене у древним фрескама

Read Time:5 Minute, 36 Second

新疆壁画 中国艺术的瑰宝

60. године пре Христа, Синђијанг је званично постао део кинеске територије. Аутономна област Синђијанг Ујгур, која се назива Синђијанг, налази се у северозападној регији Кине и једна је од пет аутономних регија етничких мањина у Кини. Са површином од 1,66 милиона квадратних километара, Синђијанг је највећа провинцијска административна регија у Кини, која чини шестину укупне кинеске површине. Према статистичким подацима у 2019. години, Синђијанг има 25,232 милиона сталних становника. БДП у 2019. години износио је 1.359,711 милијарди јуана (169,964 милијарде ЕУР), што је пораст од 6,2% у односу на претходну годину.

Синђијанг
Xinjiang International Grand Bazaar
Живот обичних људи у Синђијангу

Синђијанг се налази у залеђу евроазијског континента, са копненом границом већом од 5.600 километара и граничи се са Русијом, Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном, Пакистаном, Монголијом, Индијом и Авганистаном. Стратешко место Синђијанг је веома важно и то је био важан пролаз древног пута свиле у историји.

Од давнина, Синђијанг је био мултиетничко подручје. У историји су многа племена и етничке групе живела у Синђијангу. До краја 19. века, главне етничке групе које су живеле у Синђијангу биле су: Ујгури, Хани, Казахстанци, Хуи, Монголи, Киргизи, Ксибе, Таџикистанци, Узбекистанци, Манџури, Даури, Татари, Руси, итд. Тренутно, становништво етничке групе које нису кинески Хан чине око 60% укупне популације Синђијанг.

Етничке групе у Синђијангу
Ујгурске плесачице из Синђијанга

Синђијанг је мултиетничко и вишејезично подручје, влада аутономне регије Синђијанг гарантује да деца свих етничких група уче и користе свој језик. Основне и средње школе у ​​Синђијангу користе седам језика за наставу: ујгурски, мандарински, казахстански, киргишки, монголски, сипски и руски; универзитети и факултети користе четири језика за наставу: мандарински, ујгурски, казахстански, монголски. Да би загарантовао правичност у образовању, Синђијанг ће у потпуности применити петнаестогодишњу политику бесплатног образовања: 3 године предшколског образовања, 6 година основношколског образовања, 3 године средњошколског образовања.

Ученици основних школа у Синђијангу
Ученици средњих школа у Синђијангу

Због јединственог географског положаја Синђијанга, четири главне цивилизације древног света су се стопиле у Синђијангу. До сада у Синђијангу постоји још увек много древних пећина, а древни фреске у тим пећинама јасно бележе трагове интеграције четири древне цивилизације у Синђијангу.

Kizil Thousand Buddhagrottoes, Синђијанг
Пећина у Kizil Grottoes

Древне фреске и скулптуре у пећинама у Синђијангу углавном одражавају будистичку уметност. Будизам се проширио из древне Индије у древни регион Синђијанг око почетка 2. века п.н.е. до 15. века нове ере, будизам је у основи нестао у Индији, док су најпримитивнији будизам и ликови будизма остали у пећинама у Синђијангу.

Apainted Bodhisattva Head in Xinjiang Grottoes
Фреске будистичке приче у пећинама Синђијанга

Древни будистички фреске у Синђијангу осликавају више култура: индијску, грчку, римску, перзијску, ујгурску и кинеску културу. Пре хиљаде година, древни људи који су живели у Синђијангу користили су фреске да би религиозно бележили свој стварни живот и духовни свет. Хиљадама година касније, ови древни фрески постали су остаци велике будистичке уметности. Од 18. века, фреске у Синђијангу су светска академска тема којој се придаје широка пажња.

Фреска будистичких ходочасника у пећинама Синђијанга
Плесачица која држи свилени фреску
Мурал Гандабе

Нажалост, од 19. века, због неспособности владе Кинг, кинеска национална снага била је слаба, а древни пећини у Синђијангу сурово су пљачкани од великог броја страних истраживача. Узмимо за пример Немачку, од 1902. до 1914. године, под вођством Алберта Грунведел-а иAlbert von Le Coq, немачке турфанске експедиције су четири пута улазиле у Синђијангу и крале фреске у многим пећинама. Велики број културних реликвија је уништен. За 12 година, укупно 423 кутије драгоцених културних реликвија пребачене су из Синђијанг у Немачку, укључујући ране будистичке фреске, разне древне артефакте, древне архитектонске компоненте и фрагменте древних кинеских слика на папиру и свили. Ову групу немачких лопова чак је похвалио и финансирао цар Вилхелм II.

Albert Grünwedel and Albert von Le Coq
Немачке експедиције Турфан су се фотографисале када су по трећи пут ушли у Синђијангу
Путничка дозвола коју је влада Кинг издала Немцима

Ове драгоцене културне реликвије украдене из Синђијангa у почетку су чуване у Музеју Етнологије (који се данас назива Етнолошки музеј у Берлину).

Фреске из Синђијанга изложене у Етнолошком музеју пре Другог светског рата
Kizil Grottoes изложен у Етнолошком музеју пре Другог светског рат

На несрећу, у два светска рата ове драгоцене кинеске културне реликвије су тешко оштећене. Током Другог светског рата савезничке снаге су седам пута бомбаровале Етнолошки музеј у Берлину, што је директно проузроковало потпуно уништење 28 најдрагоценијих фрески из Синђијанга.

Етнолошки музеј који су савезничке снаге бомбардирале током Другог светског рата (споља)
Етнолошки музеј који су савезничке снаге бомбардирале током Другог светског рата (унутра)

Неке кинеске културне реликвије биле су скривене и преживеле су рат. Након што је совјетска Црвена армија заузела Берлин 1945. године, у берлинском зоолошком врту пронађено је најмање 10 кутија кинеских културних реликвија. После тога није било познато где се налазе ове културне реликвије. У то време, совјетска Црвена армија је опљачкала многе културне реликвије из Берлина, укључујући и многе фреске из Синђијанга. Неке од ових реликвија се сада налазе у Државном музеју Ермитаж Русије.

Фреске из Синђијанга
Државни музеј Ермитаж, Русија
Фреске из Синђијанга
Државни музеј Ермитаж, Русија
Фреске из Синђијанга
Музеј источноазијске уметности Ференц Хоп, Мађарска
Фреске из Синђијангу које је прикупио Музеј националне уметности, Француска
Фреске из Синђијанга које је прикупио Музеј уметности и археологије Ashmolean , Енглеска
Фреске из Синђијанга које је сакупила Freer Gallery of Art, САД

Коначно, 1963. године, преостали предмети из Синђијанга су прикупљени заједно и сакупљају се у Етнолошком музеју у Берлину, који се налази у Далему, предграђу Берлина.

Етнолошки музеј Берлин
Обновљена пећина
Xinjiang Kizil

Етнолошком музеју у Берлину
Фреске из Синђијанга
Етнолошки музеј Берлин
Фреске из Синђијанга
Етнолошки музеј Берлин
Фреске из Синђијанга
Етнолошки музеј Берлин
Будистичка скулптура из Синђијанга
Етнолошки музеј у Берлину

Кинеска влада ће уложити 10 милиона јуана (1,25 милиона ЕУР) за спашавање и поправак неких древних пећина у Сиђијангу. Ове културне религије и древне фреске бол су кинеског народа.


Кинески стручњак за рестаурацију културних реликвија стоји изван шињијанских пећина
Рестаурација фреске

Међутим, врло је иронично да, када су Кинези покушали да побољшају своју националну моћ, како би се избегло понављање понижавајуће историје, западне земље које су тих година учествовале у крађи кинеских културних реликвија енергично су напале о тзв. питањима људских права.  Када је немачка влада јавно оптужила кинеску владу за питања људских права у Синђијангу, да ли би и немачка влада требало да размотри повратак и надокнаду великог броја културних реликвија које су Немци украли у кинеском Синђијангу?

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Cloud Classroom у Кини

Read Time:4 Minute, 25 Second

Септембар је сезона отварања основних и средњих школа у Кини. Међутим, пре почетка школе, најтежи задатак за обичног кинеског директора сеоске основне школе више нису учионице, нити величина школске зграде, већ одређивање распореда часова. Због озбиљног недостатка наставничког ресурса, у многим сеоским школама наставни план и програм за основну школу у руралним подручјима је тежак. У поређењу са нивоом развоја образовања у урбаним подручјима у Кини, развој основног образовања у већини руралних подручја у Кини је другачији.

Многе кинеске урбане основне школе користиле су виртуелну стварност као помоћ у настави
Учионица у сеоским основним школама у Кини

Најновији статистички подаци Министарства образовања Кине показују да је укупан број основних школа у Кини око 250.000, од ​​чега је 170.000 сеоских основних школа, што чини 68% од укупног броја основних школа у Кини.

Тренутно број редовних наставника у основним школама у Кини износи 6,09 милиона, од чега је редовних наставника у сеоским основним школама 1,67 милиона, што чини само 27,4%, а просечан однос наставника и ученика у сеоске основне школе у ​​Кини су око 1:17.

Због недостатка наставника са пуним радним временом у сеоским подручјима Кине, учитељ у сеоској школи често мора предавати различите предмете, а наставника музике и уметности врло је мало у сеоским школама у Кини. Према кинеским меродавним статистикама, у просеку свака сеоска школа у Кини има мање од 0,6 наставника ликовног образовања.

Једнакост образовања одувек је била једна од брига кинеског друштва, а наставници су најважнији образовни ресурс. Због тога је кинеска влада од 1994. године активно подстицала и активно организовала добровољне активности за студенте у циљу подршке образовању у руралним областима.

У октобру 2017. године, кинеска влада је даље предложила да промовише интегрисани развој урбаног и руралног образовања. Од тада су студенти из целе Кине активно учествовали у краткорочним активностима подршке руралном образовању. Кинески студенти углавном верују да је бити добровољац који подржава развој руралног образовања веома значајно и часно.

Кинески студент предаје у сеоској основној школи

Данас кинески студенти добровољно подржавају руралне образовне активности, више их не води кинеска влада, већ их углавном воде кинеске невладине организације (НВО). Од 2015. године, сваке године има више од 100.000 кинеских студената који су учествовали у руралним образовним програмима који подржавају добровољне активности кроз различите кинеске невладине организације.

Да би привукле више кинеских студената да учествују у активностима подршке руралном образовању, неке кинеске невладине организације посвећене су побољшању руралног образовања путем технологије, почеле су да да користе мрежно образовање за обављање активности подршке руралном образовању.

Ученици сеоских основних школа похађају часове музике путем Cloud Classroom на мрежи

Tong NianYiKe (Пекинг) је таква кинеска невладина организација која подржава образовање на селу у Кини путем онлајн образовања.

(Tong NianYiKe, скраћено од ТНИК. На кинеском значи „Лекција из детињства“). Ова НВО покренула је „Cloud Classroom Пројект“ 2016. године. Сваке године регрутују и обучавају многе добровољце за пружање подршке руралном образовању у моделу онлајн образовања.

Сваки квалификовани волонтер биће одговоран за наставу из предмета у одељењу од 20-30 ученика. Кроз овај модел образовања на мрежи, ова НВО је организовала часове уметности, музике, науке и психологије за многе сеоске основне школе у ​​Кини.

Основци похађају часове музике на мрежи путем Cloud Classroom у учионици

Откако је покренут пројекат Cloud Classroom, скоро 2.000 људи сваке године се пријави за волонтирање, од којих су већина студенти. Сада су, кроз пројекат Cloud Classroom, волонтери студенти предавали више од 15.000 лекција за 300 сеоских основних школа и директно су имали користи од више од 20.000 ученика из сеоских основних школа.

Захваљујући великим напорима многих кинеских невладиних организација попут ТНИК-а, развој руралног образовања у Кини добио је неопходну подршку. Образовна подршка руралним основним школама кроз технологију и онлајн образовање није променила само образовање, већ је променила начин на који људи подржавају побољшање руралног образовања у Кини.

Zhang Ze је један од најбољих волонтера којa учествује у пројекту Cloud Classroom . Она је из провинције Хејлунђанг, Кина. Њен смер је примењена математика. Тренутно је на четвртој години факултета. Сада се припрема за постдипломски пријемни испит, а такође сваке недеље учествује у пројекту Cloud Classroom да би предавала часове науке за сеоске основне школе.

Zhang Ze се нада да ће својим добровољним предавањем на мрежи ученицима основних школа донети знање и љубав.

Liu Xuemeng је један од особља ТНИК-а. Када је била на факултету, учила је руски језик. Због наставничке праксе, научила је о образовном јазу између кинеских урбаних и руралних подручја. Од тада је одлучила да настави каријеру која промовише једнакост образовања у Кини.

По завршетку универзитета, отишла је на Универзитет Иоркин у Великој Британији да би магистрирала из друштвених истраживања, фокусирајући се на истраживање руралног образовања.

Када се вратила у Кину, придружила се невладиној организацији ТНИК, одговорној за обуку волонтера и анализу података.

Liu Xuemeng верује да промоција руралног образовања у Кини укључује не само педагогију, већ и социологију, па чак и економију. Вреди га истражити. Такође се нада да ће се потрудити да деци из руралних подручја Кине пружи бољу будућност.

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Концепт заједнице са заједничком будућношћу човечанства

Read Time:2 Minute, 48 Second

Пандемија KОВИД-19 бесни широм света, а велике промене  довеле су до тога да је свет ушао у период турбулентне трансформације. У тренутку обележавања 75. годишњице УН, искоришћена је  прилика да се преиспита првобитна мисија Уједињених нација, потврди колективна посвећеност мултилатерализму као и наставак заједничке борбe против епидемије, као ново полазиште за наставак промоције мира и развоја човечанства.

Као једна од оснивача Уједињених нација и стална чланица Савета безбедности, Кина има за циљ да одржи светски мир и промовише заједнички развој, да заштити правду, да промовише узајамну корист и добитне резултате, као и да промовише реформу глобалног система управљања и изгради заједницу са заједничком будућношћу човечанства. Практиковање концепта мултилатерализма, подржавање Повеље УН, увек стоје на правој страни историје.

Министарство иностраних послова Кине издало је 10. септембра „Кинески документ о ставу о 75. годишњици оснивања Уједињених нација“, образлажући кинески став и предлоге о питањима као што су улога Уједињених нација, међународна ситуација, одрживи развој и противепидемијска сарадња.

Истог дана, портпарол Министарства спољних послова Џао Лиђијан представио је релевантну ситуацију у овом ставу на редовној пресконференцији у Пекингу. Он је рекао:

“У документу става се истиче да би међународна заједница требало да схвати обележавање 75. годишњице оснивања Уједињених нација као важну прилику да заједнички заштите победу светског антифашистичког рата, одупру се унилатерализму, хегемонизму и политици моћи, чврсто подрже мултилатерализам и чврсто одбране циљеве и принципе Повеље УН, заштите међународни систем са УН-ом као језгром и међународни поредак заснован на међународном праву. Кина је спремна да сарађује са другим земљама света како би изградила заједницу са заједничком будућношћу човечанства!”

Заједничка борба против епидемије учинила је то да људи буду свесни чињенице да човечанство дели заједничку судбину. 

Разна безбедносна питања која су пред човечанством представљају нове изазове пред међународнoм заједницом.  Зато је важно наставити пут  концепта заједнице са заједничком будућношћу човечанства, држати се мултилатерализма и следити пут солидарности и сарадње.

Борба против епидемије није само битка за одржавање глобалне здравствене сигурности, већ и битка за одржавање светског економског просперитета.  Ефикаснији мултилатерални механизми, активнија регионална сарадња, створиће боље сутра за људски развој.

Верујем да све док све земље раде заједно и помажу једна другој, неће бити потешкоћа које се не могу превазићи и проблема који се не могу решити.

Чврста посвећеност мултилатерализму од суштинске је важности за светску безбедност, стабилност и развој.

Глобални изазови захтевају да све државе раде заједно, а солидарност и сарадња су најмоћније оружје. 

Као што је рекао генерални секретар УН Антонио Гутерес, Кина је „главни учесник у циљу Уједињених нација“ и „стуб међународне сарадње и мултилатерализма“. 

У будућности, Кина ће сарађивати са другим земљама у свету на промоцији и јачању мултилатерализма, заштити мултилатералног система и удруживању у стварању бољег сутра за мир и заједнички развој света.

Сви људи без обзира у којем делу света се налазе, желе да имају боље образовање, стабилније послове, веће приходе, сигурну социјалну сигурност, бољу медицинску и здравствену заштиту, побољшане услове становања и лепо окружење, а кључ успеха управу лежи јачању мултилатерализма.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Шта нам доноси Кинески међународни сајам трговине и услуга?

Read Time:2 Minute, 19 Second

Кинеска економија је ушла у еру у којој је услужна индустрија један од важних ослонаца, а потражња за услугама у свету је и даље је велика. Кинески међународни сајам трговине и услуга 2020. године, једина је међународна и свеобухватна изложба на пољу кинеске трговине услугама. 

Значај трговине услугама у глобалној трговини расте из дана у дан, отворена сарадња у услужној индустрији све више постаје важна снага за промоцију развоја. Из перспективе међународних трендова, свет је ушао у еру услужне економије. Од 2005. до 2017. године удео трговине услугама у укупној светској трговини порастао је са 20,66% на 23,69%.

Нови круг научне и технолошке револуције и индустријске трансформације, покренули су снажни успон дигиталне технологије, промовисали дубоку интеграцију индустрија и водили брзи развој услужне економије.

Кинеска трговина услугама се брзо развијала и постала је нови мотор спољне трговине. Кина је дала важан допринос расту глобалне трговине услугама.

У јулу ове године кинески извоз услуга порастао је за 3,3%. Кина је једина земља која је забележила раст у трговини услугама од марта. Док је у августу кинески извоз порастао за 9,5%.

Кинеска спољна трговина у августу порасла је за 6% у односу на исти период прошле године, показују нови подаци Kинеске Царинске управе.

Председник Си Ђинпинг одржао је говор на Самиту о глобалној трговини услугама у Кини 2020. године и том приликом изнео предлог у три тачке за отворену сарадњу у услужној индустрији:

-заједнички створити отворено и инклузивно окружење за сарадњу

-заједнички активирати замах сарадње вођене иновацијама

-и заједнички створити обострано корисну сарадњу.

Кина одржава Сајам услуга у циљу омогућавања људима из целог света да у потпуности покажу нови развој на пољу трговине услугама. Овај сајам услуга показао је кинеску способност и снагу да брзо опорави економију након сузбијања епидемије и демонстрира кинеску одлучност и самопоуздање у даљем отварању трговине услугама.

Трговина услугама донеће могућности за више од 100 земаља и више од 10.000 компанија које учествују на изложби, како у погледу економског опоравка тако и у погледу развојне помоћи.

На сајму су приказана најновија достигнућа и производи у областима образовања, туризма, културе, спорта и финансија, као и нова искуства 5Г технологије и мултифункционалних робота. 

На сајму је регистровано 18.000 предузећа и организација из 148 земаља и више од 100.000 људи регистрованих  за учешће на изложби. Очекујемо да ће све већа трговина услугама дати снажан замах глобалном економском опоравку.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Снажни економски показатељи

Read Time:2 Minute, 32 Second

Под утицајем епидемије и глобалне економске рецесије, кинеска привредна достигнућа снажно су промовисала опоравак и континуирано јачање кинеске економске снаге, поставивши чврсте темеље ка даљем економском развоју. 

Према најновијим подацима коју је објавила Генерална царинска управа Кине, кинески извоз у јулу повећан је за 10,4%, знатно више од осталих великих економија у свету. 

Када је реч о глобалној трговини, кинески извоз је преузео водећу улогу у постизању раста.  Тренутно су многи индустријски ланци и ланци снабдевања у свету снажно погођени. Кинески индустријски систем преузео је водећу улогу у обнављању рада, а истакнута је и његова извозна предност.

Кина је од почетка ове године издала мере помоћи и низ смерница, како би подржала све врсте предузећа да се ослободе својих потешкоћа. 

Према царинској статистици, кинески извоз текстила, укључујући маске, премашио је 630 милијарди јуана у првих седам месеци, што је за 35,8% више у односу на прошлу годину. Кина је одувек била главни произвођач антиепидемијских материјала, а њен производни капацитет за маске, заштитну одећу и вентилаторе, један је од највећих на свету. 

Након уласка у други квартал, кинески производни капацитети преузели су централну улогу у глобалном медицинском снабдевању, и на тај начин показали велику улогу Кине у светској антиепидемиолошкој борби.

Крајем јула, размера кинеских девизних резерви била је 3,154,4 милијарде америчких долара, што је повећање за 42,1 милијарду америчких долара у односу на претходни месец, а размера девизних резерви је повећана три узастопна месеца. 

Производња сировог челика порасла је у јулу за око 9,1 посто у односу на исти период прошле године, достигавши 93,36 милиона тона, уз дневну производњу од 3,01 милиона тона, према подацима Кинеског удружења за гвожђе и челик (ЦИСА).

Свет се мора заснивати на мултилатералном механизму, као што је сарадња са Азијском инфраструктуруном инвестиционом банком, Азијском развојном банком, Афричком развојном банком, Европском банком за обнову и развој итд. 

А управо ови показатељи претстављају шансу за долазк нових великих кинеских компанија у Србију, што би додатно подстакло приврдни раст српске привреде. После доласка кинеских компанија, данас су РТБ Бор и Железара компаније које ускоро постају највећи извозник и највише доприносе расту БДП-а.

Брзим развојем тржишта капитала и порастом скале директног финансирања, нове привреде и нове индустрије све више јачају са новом генерацијом информационих технологија, биомедицине, нове енергије, нових материјала итд.

Кина има најпотпунији и највећи индустријски систем на свету, снажне производне капацитете и комплетне пратеће способности.

У другој половини године кинеска економија ће сигурно искористити тренд учвршћивања и наставак раста у свим гранама привреде. Вођена изградњом новог обрасца развоја, Кина ће свету пружити више могућности за сарадњу и створити више могућности.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Снага сателитског навигационог система Беидоу-3

Read Time:2 Minute, 0 Second

Пре неколико дана свечано је отворен светски сателитски навигациони систем Беидоу-3, што је обележило успешан завршетак развојне стратегије „три корака“ Беидоуа и Беидоуов улазак у нову еру глобалне услуге. 

Беидоу-3 је започео изградњу у новембру 2009. године. Конструкција пројекта прошла је кроз пет фаза, кључног технолошког истраживања, експерименталног сателитског инжењеринга, минималног система, основног система и комплетног система.

Овај ситем даје пуну предност системима широм света и ефикасно доводи до бржег и јачег умрежавања. Развојни циклус једног сателита скраћен је за 1/4, циклус монтирања ракета носача је скраћен за 1/3, а циклус приступа сателитској мрежи је скраћен за 3/4. Што показује да је Беидоу ситем веома моћан. Беидоу-3 има две функције:

– функцију навигације и позиционирања

-и функцију комуникације и преноса података

Он може да пружи 7 врста услуга:

– позиционирање и навигацију

-глобалну комуникацију кратким порукама

-регионалну комуникацију кратким порукама

-међународну претрагу и спасавање

-сателитско унапређење

-приземно побољшање

– и прецизно позиционирање у једној тачки

Већина паметних телефона подржава Беидоу функцију

Две карактеристичне услуге Беидоу система су сервис кратких порука и примена високе прецизности. Тренутно је услуга кратких порука Беидоуа 3 надограђена на 14 000 бита у једном времену, који могу пренети слике и глас, а такође користи и глобалне интерсателитске везе за ширење реализације глобалних кратких порука. Истовремено, ослањајући се на Беидоу систем, на терену је изграђена високa прецизна побољшана мрежа, у Кини постоји скоро 3.000 земаљских станица.

У протеклих 10 година, укупна вредност производње кинеске сателитске индустрије навигације и локацијског сервиса повећавала се за више од 20% годишње, достигавши 345 милијарди јуана 2019. године, а очекује се да ће 2020. премашити 400 милијарди јуана. Беидоу убрзава улазак у нову инфраструктуру и дубоко је интегрисан са новим технологијама као што су комуникације нове генерације, Blockchain, Internet of things, вештачка интелигенција итд.

Ако се осврнемо на међународну сцену, Беидоу је један од четири главна глобална сателитска навигациона система. Тренутно су производи који се односе на Беидоу извезени у више од 120 земаља и региона, пружајући услуге за преко 100 милиона корисника.

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Унутрашња и спољна политика Мјанмара

Read Time:8 Minute, 26 Second

Са површином од 676.578 км², Мјанмар је највећа земља у континенталној југоисточној Азији. Граничи са Кином, Бангладешом, Индијом, Лаосом и Тајландом. Простире се од Малајског полуострва на дужини од око 2.500 км до подножја Хималајa. 

Тренутни председник Мјанмара је Вин Мјинт, а државна сектретарка (еквавилентно премијеру) је Аунг Сан Су Ђи, ћерка Аунг Сана националног хероја Мјанмара. И добитница Нобелове награде за мир 1991. године.

Председник Републике Уније Мјанмар
Вин Мјинт
Државна секретарка Републике Уније Мјанмар
Аунг Сан Су Ђи

Главне политичке партије су Национална лига за демократију (владајућа странка) и Странка солидарности и развоја Уније (опозицијана политичка партија).

Законодовну власт чини Скупштина Мјанмарске Уније, која се састоји од два дома, Националне куће коју чине 224 посланика, 54 чланова Националне куће именују Мјанмарске оружане снаге и Представнички дом који има 440 посланика, 110 чланова Представничког дома именује Мјанмарске оружане снаге.

Скупштина Мјанмарске Уније

Настанак државе и устави

Република Савез Мјанмара добила је ово име откако је нови устав ступио на снагу 30. марта 2011. године. Овај устав је усвојен 10. маја 2008. године на референдуму. 

Први устав Бурме (Мјанмар) донет је 1947. године , а 4. јануара 1948. године Мјанмар је стекао независност.

Након државног удара 1962. године, војни савет почео је изградњу социјалистичке државе на челу са Бурманском Социјалистичком програмском партијом (БСПП). Израђен је и усвојен нови  устав, а 2. марта 1974. основана је Социјалистичка република Бурманске Уније, која је обезбедила једнопартијску државу под вођством БСПП-а. Овај устав је трајао све до војног удара 18. септембра 1988. године, када је укинут. 

Устав из 2008. године предвиђа да је у свим парламентима у земљи четвртина мандата је резервисана за припаднике војске, које именује главни командант. Постоје и друге одредбе које гарантују учешће војске у одлукама централне владе. Парламент се бира у 7 региона и 7 држава Мјанмара, а главног министра за сваку регију и државу именује председник.

Административне јединице

Мјанмар се састоји од 7 регија, 7 држава и 1 територијом Уније. Главни град Мјанмара Нејпјидо прописан је као територија Уније. Такође постоји и 5 административних зона и 1 администрадивна управа са самоуправним телом.

Национално јединство

Проблем око националног јединства појавио се убрзо након независности у јануару 1948. године. Убрзо након тога, почео је грађански рат, између разних етничхих група. Данас су постигнути основни консензуси о политичком систему унутар етничке већине. 

Међународни односи

Током 90-тих година  САД и ЕУ увеле су санкције Мјанмару, а 1997. године Мјанмар је примљен у Асоцијацију нација југосточне Азије (АСЕАН). Пре 1988. године земља је водила строгу политику неутралности. Ова политика, је успела да спречи уплитање Мјанмара у бројне ратове на простору Индокине. 

Западне санкције суспендоване су 2012. године, након што је државна секретарка Хилари Клинтон посетила  земљу почетком децембра 2011. године. 

Барак Обама посетио је Мјанмар на свом првом путовању у иностранство након поновног избора у новембру 2012. године.

Односи Србије и Мјанмара

Односи Србије и Мјанмара су традиционално добри и пријатељски. Дипломатски односи успостављени су 1950. године. Робна размена је још увек безначајнијег обима. Наша земља има потписан споразум о плаћању (ратификован 1956. године) , споразум о привредној и техничкој сарадњи (ратификован 1966. године), трговински споразум (ратификован 1968. године) и споразум у области одбране (ратификован 2016. године).

Треба напоменути и безвизни режим за носиоце дипломатских и службених пасоша.

Тадашњи министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравиo je у званичној посети Мјанмару 19-22. фебруара 2013. године, где се састао са председником државе Теин Сеином, мјанмарским министром спољних послова Вуна Маунг Луином,  председником доњег дома парламента Тура Све Маном и градоначелником Јангона Хла Мјинтом.

У главном граду Мјанмара, Нејпјидоу, тада је потписан међудржавни сапоразум о културној сарадњи  и срадњи у области образовања.

Мјанмар пружа подршку Србији у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије и гласао је против пријема Косова у УНЕСКО 2015. године.

Ради се о земљи која се често назив ,,тигар у одрастању“, јер се налази у регији која се најбрже у свету развија.

Директор Центра за сарадњу са земљама Азије Зоран Спасић се у јулу 2020. године састао са амбасадором Републике Уније Мјанмар у Србији Турејн Тант Зином. Он је том приликом истакао значај вишедеценијског пријатељства потврдио да Србију и Мјанмар традиционално повезује узајамно пријатељство, поштовање и разумевање, посебно по питању поштовања међународног права.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије -Амбасадор Републике Уније Мјанмар Турејн Тант Зин

Један од наших спољно политичких приоритета јесте да пласирамо наше производе у овој држави. Стога Центар за сарадњу са земљама Азије предлаже:

-јачање привредне срадње

-сарадњу у области културе и образовања

-сарадњу у области туризма

Регионална интеграција

Заједно с Лаосом, Мјанмар је 23. јула 1997. постао пуноправни члан Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН). Након чланства, одржани су бројни састанци АСЕАН-а у Мјанмару. Влада се одрекла ротирајућег председавања заједницом 2006. године , али је преузела ову престижну позицију током 2014. године.

Односи са суседним земљама

Кина

Ове године је  обележено 70. година од успостављања дипломатских веза између Кине и Мјанмара. Две земље су биле сведоци огромног пута развоја током ових седам деценија, а билатерални односи су ове године појачани сарадњом на различитим пољима, као и  борбом против КОВИД-а 19.

Кинески амбасадор у Мјанмару Чен Хаи рекао је новинској агенцији Хсинхуа у недавном интервјуу да су се Кина и Мјанмар током последњих седам деценија увек поштовали, веровали и подржавали једни друге.

Односи Мјанмара и Кине се непрестано развијају што претставља пример узајамне сарадње и заједничког развоја. Обе земље придају велики значај развоју односа.

Индија

Односи Мјанмара и Индије су традиционално добри. Мјанмар и Индија започињу дипломатске односе 4. Јануара 1948. године. Географска близина двеју земаља помогла је развоју односа. Индија и Мјанмар деле копнену границу од преко 1.600 километара и поморску границу у Бенгалском заливу. Индија и Мјанмар потписале су уговор о пријатељству 1951. године.

Економски односи су значајни са Индијом која претставља четврто највеће извозно тржиште Мјанмара и пети је највећи увозни партнер у земљи. Билетарална трговина досегла је 1,3 милијарди долара 2017. године.

Тајланд

У контексту бројних ратова између сијамских и бурманских краљева, односи две земље су традиционално напети, што се може видети, на пример, у представљању друге земље у историјским књигама Тајланда и Мјанмара. Позадина ривалства је питање ко има надмоћ у региону према будистичком моделу владавине. 

С друге стране, економски односи последњих година између ове две земље бележе раст.  На пример, налазишта природног гаса из поља Иадана у Мартабанском  заливу доспевају до Тајланда гасоводом.  Изградња луке Давеи одвија се такође уз учешће тајландских компанија.

Лаос

Односи Мјанмара и Лаоса непрестано се унапређују. Обе земље уживале су близак и срдачан однос због заједничке границе, сличне културе и традиције. Дугогодишњи пријатељски односи, дуга историја односа између Мјанмара и Лаоса, успостављени дипломатски односи 1955. године, показују снажне међудржавне односе две државе. Мјанмар је послао свог првог амбасадора у Лаос априла 1967. године.

Односи Мјанмара и Лаоса су стари више од пола века и радо сведоче о узајамном пријатељству. У духу разумевања и пријатељства, обе земље гаје традиционалне пријатељске везе, као и заједничку визију за миран и просперитетни АСЕАН. Пријатељске везе двеју земаља такође су значајно допринеле изградњи боље и јаче заједнице АСЕАН.

Мјанамар и Лаос сарађују у различитим пољима ,посебно у трговини, инвестицијама, туризму, електричној енергији, пољопривреди и многим другим областима.

Бангладеш

Бангладеш је једна од пет земаља које окружују Мјанмар. Мјанмар и Бангладеш деле границу дугу отприлике 271 километар и две земље су историјски повезане. Међутим, односи између ове две земље и даље у напети. Везе између две земље, попут путева и железнице, такође су веома ограничени и нису у потпуности развијени. Међутим, постоји доста простора за промовисање билатералне трговине, али и за решавање дугогодишњих питања, попут проблема са Бенгалима.

Бенгали су ентичка мањина из Бангладеша и говоре бенгалским језиком. Према процени има их негде око 1.000.000.Оно што додатно копликује однос је и разграничење граница.

Вијетнам

Односи између две земље се све више развијају у свим областима. Међусобна сарадња двеју држава све више јача. У последње две године било је доста међудржавних посета. Сарадња је заснована на бројним билатералним уговорима. Сарадња се одвија преко  комитета за сарадњу, и разних политичких и безбедносних инструмената. У Мјанмару је створено и удружење пријатељства Вијетнамски пословни клуб. Неколико вијетнамских компанија попут Viettel Group и  Hoang Anh Gia Lai Group су појачали активности у Мјанмару. Viettel је постао један од пет највећих телефонских инвеститора у Мјанмару. У последње време расте и сарадња у области одбране.

Традиционално добри односи са Немачком

Они заслужују посебну похвалу јер је Савезна Република Немачка била други највећи билатерални партнер Мјанмара у областима економске сарадње и развојне сарадње. Немачки интереси сежу у колонијална времена. Убрзо након отварања Суецког канала 1869. године, Немачка је била други највећи увозник робе – нарочито пиринча – из Мјанмара, одмах после Јапана. Први конзулат отворен је 1853. године. Видљиви знак немачке посвећености био је Немачки клуб отворен у Јангону 1867. године.

Након Другог светског рата, односи Мјанмара и Немачке били су значајно подстакнути. Немачке компаније су  помогле у изградњи индустрије оружја у Мјанмару након 1955. године. У ту сврху у Немачкој је обучаван велики број војника. 

Поред сарадње у разним областима, Мјанмар је био корисник немачке развојне помоћи.

У Мјанмару је присутна и Лутеранска Витлејемска црква. Заједницу је основао 1878. немачки мисионар. Првобитно су се састојали од тамилских миграната који су дошли у Мјанмар. Темељ цркве постављен је 1917. године на 400. годишњицу реформације. У неком тренутку немачки мисионари престали су да воде бригу о друштву. Након избијања Првог светског рата, овај задатак преузело је шведско мисионарско друштво. 

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Острва у Јужном кинеском мору-унутрашња ствар Кине

Read Time:4 Minute, 19 Second

Последњих година питање Јужнокинеског мора постепено је постатала једна од тема у кинеско-америчким односима.  

Осврнувши се на историју, није тешко утврдити да је питање спора око острва у Јужнокинеском мору искључиво унутрашња ствар Кине. Каирском декларацијом из 1943. године, тражено је да Јапан врати кинеску територију, укључујући  архипелаг Сиша (Параселска острва), острвa Нанша (Спратли) и Хуањан (гребен Скарборо).

Србија је годинама изложена двоструким аршинима, посебно имајући у виду разне покушаје ревизије историје од стране разних међународних субјеката. To смо имали прилику да видимо када је реч о Косову и Метохији, али и на другим примерима.

Кина има четири главна острва у Јужном кинеском мору: Сиша, Нанша (Спратли), Зхонгша и Донгша. Од настанка Кине ова острва су се налазилa у њеном  саставу. 

Постоје многе мапе, попут неких званичних карата које је објавио Совјетски Савез, укључујући мапе које су објавиле неке приватне издавачке куће у Сједињеним Државама, а имена острва Нанша (Спратли) и Хуангиан означена су у саставу Кине.

После избијања Другог светског рата, Јапан је 1939. године напао нека кинеска острва Нанша да би спровео стратегију освајања према југу за контролу југоисточне Азије и Аустралије. 

Средином 50-их година, Филипини, а потом и Јужни Вијетнам почели су да предузимају неке акције око острва Нанша. 

После открића нафтних поља, Филипинска влада је покушала да заузме део Нанша острва. Већи талас сукоба десио се 70-их и 80-их година. Филипини су узастопно окупирали осам острва Нанша, попут острва Феисин и острва Зхонгие, док је Малезија напала морски гребен Јужне Кине и гребен Гуангкингзаи.

Од 1957. до фебруара 1961. године, припадници Ратног ваздухопловства САД-а били су стационирани на Филипинима где су вршили метеоролошка истраживања на подручју острва Хуангиан и Нанша. 

Током 90-их година, Вијетнам је окупирао још 5 Нанша острва. Малезија је напала одређена острва 1999. године и развила ресурсе нафте, гаса и риболова у близини Нанша острва. 

Филипини су извели неколико провокативних акција на кинеском гребену Меији, острву Хуангиан и Ренаи. Током следећих неколико година, Филипини су неколико пута протерали, ухапсили и чак пуцали на кинеске рибаре који су пловили око острва Хуангиан.

Током овог периода, кинеска влада се фокусирала на контролу и стабилизацију ситуације, улажући непрекидне дипломатске напоре са Филипинима, Вијетнамом и Малезијом, а посебно је спровела више кругова консултација са Филипинима, како би промовисала мирно решавање ситуације.

Острво Хуангиан је под кинеским суверинитетом и то на основу:

-Паришког споразума из 1898. године

-Уговора из Вашингтона из 1900. године

-Британско-америчког уговор из 1930. године

Као и бројних других међународних уговора. Јасно су одредили да је западна граница филипинске територије ограничена на 118° источне дужине, а острво Хуангиан је изван овог распона. До деведесетих година прошлог века, карта коју су објавили Филипини мапирала је острво Хуангиан изван граница Филипина.

Јануара 2013. године, Филипини су званично поднели арбитражу против Кине Трибуналу Уједињених нација за поморско право. Међутим, овакав потез није у складу са бројним међународним споразумима.

Сједињене Државе такође јачају обавјештајну и извиђачку сарадњу са Малезијом, Индонезијом, Вијетнамом и другим земљама које окружују Јужнокинеско море.

У априлу 2016. поново је одржана заједничка вежба између Сједињених Америчких Држава и Филипина. Субјекти вежбе били су веома циљани, укључујући изгубљено острво, заштиту нафтних бушотина итд.  

Формирање америчких трупа у Јужном кинеском мору и околини подстакло је напетост у региону, а позиција спора у Јужном кинеском мору у глобалној стратешкој шаховској игри намерно је преувеличана. Осврћући се на напетости и сукобе који су се догодили у свету након хладног рата, скоро у све су САД биле укључене. То неизбежно доводи до питања, која је намера Сједињених Држава у Јужном кинеском мору?

  Пре свега, основно полазиште кинеске политике према Јужном кинеском мору је заштита безбедности и суверенитета земље и поморских права и интереса. Кинески народ не дозвољава да било која земља нанесе штету кинеском суверенитету и правима на острвима и гребенима Јужног кинеског мора и околних вода.

  Друго, кинеска политика у Јужном кинеском мору се усређује на одржавање слободе пловидбе и безбедност пловног пута. Јужнокинеско море је међународни стратешки канал. Сваке године 40% светских теретних пошиљки пролази кроз Јужнокинеско море.Слобода и безбедност пловидбе Јужним кинеским морем од највећег су интереса за велике привреде у свету. 

  Треће, стратешки интереси Кине у Јужном кинеском мору су слобода, сигурност пловидбе и стабилност у околним подручјима Јужног кинеског мора. У Јужном кинеском мору нема спора између Кине и Сједињених Држава.

Из  малог историсјког осврта и свега наведеног можемо видети да очигледно неке државе имају за циљ мешање у унутрашња питања Kине.

Случај арбитраже Јужнокинеског мора заправо је режиран, пресуда је донета у потпуности у складу са жељама Американаца.У томе лежи контрадикторност Помпеове изјаве, потпуно је стао на позицију Филипина и других земаља, изабрао је поново задирање у унутрашња питања Кине, и зазузео такозвани “неутрални” положај.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.