Author: Центар за сарадњу са земљама Азије

Унутрашња и спољна политика Мјанмара

Read Time:8 Minute, 26 Second

Са површином од 676.578 км², Мјанмар је највећа земља у континенталној југоисточној Азији. Граничи са Кином, Бангладешом, Индијом, Лаосом и Тајландом. Простире се од Малајског полуострва на дужини од око 2.500 км до подножја Хималајa. 

Тренутни председник Мјанмара је Вин Мјинт, а државна сектретарка (еквавилентно премијеру) је Аунг Сан Су Ђи, ћерка Аунг Сана националног хероја Мјанмара. И добитница Нобелове награде за мир 1991. године.

Председник Републике Уније Мјанмар
Вин Мјинт
Државна секретарка Републике Уније Мјанмар
Аунг Сан Су Ђи

Главне политичке партије су Национална лига за демократију (владајућа странка) и Странка солидарности и развоја Уније (опозицијана политичка партија).

Законодовну власт чини Скупштина Мјанмарске Уније, која се састоји од два дома, Националне куће коју чине 224 посланика, 54 чланова Националне куће именују Мјанмарске оружане снаге и Представнички дом који има 440 посланика, 110 чланова Представничког дома именује Мјанмарске оружане снаге.

Скупштина Мјанмарске Уније

Настанак државе и устави

Република Савез Мјанмара добила је ово име откако је нови устав ступио на снагу 30. марта 2011. године. Овај устав је усвојен 10. маја 2008. године на референдуму. 

Први устав Бурме (Мјанмар) донет је 1947. године , а 4. јануара 1948. године Мјанмар је стекао независност.

Након државног удара 1962. године, војни савет почео је изградњу социјалистичке државе на челу са Бурманском Социјалистичком програмском партијом (БСПП). Израђен је и усвојен нови  устав, а 2. марта 1974. основана је Социјалистичка република Бурманске Уније, која је обезбедила једнопартијску државу под вођством БСПП-а. Овај устав је трајао све до војног удара 18. септембра 1988. године, када је укинут. 

Устав из 2008. године предвиђа да је у свим парламентима у земљи четвртина мандата је резервисана за припаднике војске, које именује главни командант. Постоје и друге одредбе које гарантују учешће војске у одлукама централне владе. Парламент се бира у 7 региона и 7 држава Мјанмара, а главног министра за сваку регију и државу именује председник.

Административне јединице

Мјанмар се састоји од 7 регија, 7 држава и 1 територијом Уније. Главни град Мјанмара Нејпјидо прописан је као територија Уније. Такође постоји и 5 административних зона и 1 администрадивна управа са самоуправним телом.

Национално јединство

Проблем око националног јединства појавио се убрзо након независности у јануару 1948. године. Убрзо након тога, почео је грађански рат, између разних етничхих група. Данас су постигнути основни консензуси о политичком систему унутар етничке већине. 

Међународни односи

Током 90-тих година  САД и ЕУ увеле су санкције Мјанмару, а 1997. године Мјанмар је примљен у Асоцијацију нација југосточне Азије (АСЕАН). Пре 1988. године земља је водила строгу политику неутралности. Ова политика, је успела да спречи уплитање Мјанмара у бројне ратове на простору Индокине. 

Западне санкције суспендоване су 2012. године, након што је државна секретарка Хилари Клинтон посетила  земљу почетком децембра 2011. године. 

Барак Обама посетио је Мјанмар на свом првом путовању у иностранство након поновног избора у новембру 2012. године.

Односи Србије и Мјанмара

Односи Србије и Мјанмара су традиционално добри и пријатељски. Дипломатски односи успостављени су 1950. године. Робна размена је још увек безначајнијег обима. Наша земља има потписан споразум о плаћању (ратификован 1956. године) , споразум о привредној и техничкој сарадњи (ратификован 1966. године), трговински споразум (ратификован 1968. године) и споразум у области одбране (ратификован 2016. године).

Треба напоменути и безвизни режим за носиоце дипломатских и службених пасоша.

Тадашњи министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравиo je у званичној посети Мјанмару 19-22. фебруара 2013. године, где се састао са председником државе Теин Сеином, мјанмарским министром спољних послова Вуна Маунг Луином,  председником доњег дома парламента Тура Све Маном и градоначелником Јангона Хла Мјинтом.

У главном граду Мјанмара, Нејпјидоу, тада је потписан међудржавни сапоразум о културној сарадњи  и срадњи у области образовања.

Мјанмар пружа подршку Србији у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије и гласао је против пријема Косова у УНЕСКО 2015. године.

Ради се о земљи која се често назив ,,тигар у одрастању“, јер се налази у регији која се најбрже у свету развија.

Директор Центра за сарадњу са земљама Азије Зоран Спасић се у јулу 2020. године састао са амбасадором Републике Уније Мјанмар у Србији Турејн Тант Зином. Он је том приликом истакао значај вишедеценијског пријатељства потврдио да Србију и Мјанмар традиционално повезује узајамно пријатељство, поштовање и разумевање, посебно по питању поштовања међународног права.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије -Амбасадор Републике Уније Мјанмар Турејн Тант Зин

Један од наших спољно политичких приоритета јесте да пласирамо наше производе у овој држави. Стога Центар за сарадњу са земљама Азије предлаже:

-јачање привредне срадње

-сарадњу у области културе и образовања

-сарадњу у области туризма

Регионална интеграција

Заједно с Лаосом, Мјанмар је 23. јула 1997. постао пуноправни члан Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН). Након чланства, одржани су бројни састанци АСЕАН-а у Мјанмару. Влада се одрекла ротирајућег председавања заједницом 2006. године , али је преузела ову престижну позицију током 2014. године.

Односи са суседним земљама

Кина

Ове године је  обележено 70. година од успостављања дипломатских веза између Кине и Мјанмара. Две земље су биле сведоци огромног пута развоја током ових седам деценија, а билатерални односи су ове године појачани сарадњом на различитим пољима, као и  борбом против КОВИД-а 19.

Кинески амбасадор у Мјанмару Чен Хаи рекао је новинској агенцији Хсинхуа у недавном интервјуу да су се Кина и Мјанмар током последњих седам деценија увек поштовали, веровали и подржавали једни друге.

Односи Мјанмара и Кине се непрестано развијају што претставља пример узајамне сарадње и заједничког развоја. Обе земље придају велики значај развоју односа.

Индија

Односи Мјанмара и Индије су традиционално добри. Мјанмар и Индија започињу дипломатске односе 4. Јануара 1948. године. Географска близина двеју земаља помогла је развоју односа. Индија и Мјанмар деле копнену границу од преко 1.600 километара и поморску границу у Бенгалском заливу. Индија и Мјанмар потписале су уговор о пријатељству 1951. године.

Економски односи су значајни са Индијом која претставља четврто највеће извозно тржиште Мјанмара и пети је највећи увозни партнер у земљи. Билетарална трговина досегла је 1,3 милијарди долара 2017. године.

Тајланд

У контексту бројних ратова између сијамских и бурманских краљева, односи две земље су традиционално напети, што се може видети, на пример, у представљању друге земље у историјским књигама Тајланда и Мјанмара. Позадина ривалства је питање ко има надмоћ у региону према будистичком моделу владавине. 

С друге стране, економски односи последњих година између ове две земље бележе раст.  На пример, налазишта природног гаса из поља Иадана у Мартабанском  заливу доспевају до Тајланда гасоводом.  Изградња луке Давеи одвија се такође уз учешће тајландских компанија.

Лаос

Односи Мјанмара и Лаоса непрестано се унапређују. Обе земље уживале су близак и срдачан однос због заједничке границе, сличне културе и традиције. Дугогодишњи пријатељски односи, дуга историја односа између Мјанмара и Лаоса, успостављени дипломатски односи 1955. године, показују снажне међудржавне односе две државе. Мјанмар је послао свог првог амбасадора у Лаос априла 1967. године.

Односи Мјанмара и Лаоса су стари више од пола века и радо сведоче о узајамном пријатељству. У духу разумевања и пријатељства, обе земље гаје традиционалне пријатељске везе, као и заједничку визију за миран и просперитетни АСЕАН. Пријатељске везе двеју земаља такође су значајно допринеле изградњи боље и јаче заједнице АСЕАН.

Мјанамар и Лаос сарађују у различитим пољима ,посебно у трговини, инвестицијама, туризму, електричној енергији, пољопривреди и многим другим областима.

Бангладеш

Бангладеш је једна од пет земаља које окружују Мјанмар. Мјанмар и Бангладеш деле границу дугу отприлике 271 километар и две земље су историјски повезане. Међутим, односи између ове две земље и даље у напети. Везе између две земље, попут путева и железнице, такође су веома ограничени и нису у потпуности развијени. Међутим, постоји доста простора за промовисање билатералне трговине, али и за решавање дугогодишњих питања, попут проблема са Бенгалима.

Бенгали су ентичка мањина из Бангладеша и говоре бенгалским језиком. Према процени има их негде око 1.000.000.Оно што додатно копликује однос је и разграничење граница.

Вијетнам

Односи између две земље се све више развијају у свим областима. Међусобна сарадња двеју држава све више јача. У последње две године било је доста међудржавних посета. Сарадња је заснована на бројним билатералним уговорима. Сарадња се одвија преко  комитета за сарадњу, и разних политичких и безбедносних инструмената. У Мјанмару је створено и удружење пријатељства Вијетнамски пословни клуб. Неколико вијетнамских компанија попут Viettel Group и  Hoang Anh Gia Lai Group су појачали активности у Мјанмару. Viettel је постао један од пет највећих телефонских инвеститора у Мјанмару. У последње време расте и сарадња у области одбране.

Традиционално добри односи са Немачком

Они заслужују посебну похвалу јер је Савезна Република Немачка била други највећи билатерални партнер Мјанмара у областима економске сарадње и развојне сарадње. Немачки интереси сежу у колонијална времена. Убрзо након отварања Суецког канала 1869. године, Немачка је била други највећи увозник робе – нарочито пиринча – из Мјанмара, одмах после Јапана. Први конзулат отворен је 1853. године. Видљиви знак немачке посвећености био је Немачки клуб отворен у Јангону 1867. године.

Након Другог светског рата, односи Мјанмара и Немачке били су значајно подстакнути. Немачке компаније су  помогле у изградњи индустрије оружја у Мјанмару након 1955. године. У ту сврху у Немачкој је обучаван велики број војника. 

Поред сарадње у разним областима, Мјанмар је био корисник немачке развојне помоћи.

У Мјанмару је присутна и Лутеранска Витлејемска црква. Заједницу је основао 1878. немачки мисионар. Првобитно су се састојали од тамилских миграната који су дошли у Мјанмар. Темељ цркве постављен је 1917. године на 400. годишњицу реформације. У неком тренутку немачки мисионари престали су да воде бригу о друштву. Након избијања Првог светског рата, овај задатак преузело је шведско мисионарско друштво. 

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Интервју Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Азије за кинеске новине Куан Минг Дејли

Read Time:1 Minute, 48 Second

Интервју Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Aзије за кинеске новине Guangming Daily.

Амерички часопис “Сајенс” објавио је прошле недеље ексклузивни интервју са Ши Џенгли, истраживачицом Института за вирусологију у Вухану.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије рекао је новинарима ,,Наиме, као што је већ познато 11. јануара Кинески центар за контролу болести изнео је детаљну анализу о корона вирусу која је одмах постављена на веб страници Светске здравствене организације. Какo се епидемија ширила, Кина је пружила санитетске потрепштине многим земљама и међународним организацијама”

Спасић је рекао да је једна од важних чињеница што нико у Институту није био заражен новим коронавирусом.

Спасић истиче ,,Тренутно, да ли се нови коронавирус директно преноси на људе преко шишмиша или других сродних домаћина, још увек представља кључно питање у научној заједници” 

Два научна рада која су објављена крајем јануара у Вухану ,потврђују да први потврђени пацијенти нису имали никакве везе са Вуханом, све ове тврдње доводе у питање порекло вируса.

Такође постоје и бројне научне тврдње и докази да нови коронавирус нема порекло од шишмиша , и зато се јавља питање које животиње су биле посредни домаћин и како је прелазило на људе, управо је Ши и ставила акценат на тој тврдњи јер су урађене детаљне анализе.

Спасић у наставку истиче ,,Уз ово можемо напоменути и бројне чињенице , зашто је затворена биолошка лабораторија Форт Дитрик, затим тврдње француских и италијанских медија о присутву вируса у Европи још у октобру месецу прошле године , као и бројне друге чињенице”

Спасић је рекао да вирус можда долази из било које земље, а нови коронавирус можда је постојао у људском друштву одавно. 

Спасић закључује да тренутно све земље на свету морају сарађивати у борби против епидемије.

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Острва у Јужном кинеском мору-унутрашња ствар Кине

Read Time:4 Minute, 19 Second

Последњих година питање Јужнокинеског мора постепено је постатала једна од тема у кинеско-америчким односима.  

Осврнувши се на историју, није тешко утврдити да је питање спора око острва у Јужнокинеском мору искључиво унутрашња ствар Кине. Каирском декларацијом из 1943. године, тражено је да Јапан врати кинеску територију, укључујући  архипелаг Сиша (Параселска острва), острвa Нанша (Спратли) и Хуањан (гребен Скарборо).

Србија је годинама изложена двоструким аршинима, посебно имајући у виду разне покушаје ревизије историје од стране разних међународних субјеката. To смо имали прилику да видимо када је реч о Косову и Метохији, али и на другим примерима.

Кина има четири главна острва у Јужном кинеском мору: Сиша, Нанша (Спратли), Зхонгша и Донгша. Од настанка Кине ова острва су се налазилa у њеном  саставу. 

Постоје многе мапе, попут неких званичних карата које је објавио Совјетски Савез, укључујући мапе које су објавиле неке приватне издавачке куће у Сједињеним Државама, а имена острва Нанша (Спратли) и Хуангиан означена су у саставу Кине.

После избијања Другог светског рата, Јапан је 1939. године напао нека кинеска острва Нанша да би спровео стратегију освајања према југу за контролу југоисточне Азије и Аустралије. 

Средином 50-их година, Филипини, а потом и Јужни Вијетнам почели су да предузимају неке акције око острва Нанша. 

После открића нафтних поља, Филипинска влада је покушала да заузме део Нанша острва. Већи талас сукоба десио се 70-их и 80-их година. Филипини су узастопно окупирали осам острва Нанша, попут острва Феисин и острва Зхонгие, док је Малезија напала морски гребен Јужне Кине и гребен Гуангкингзаи.

Од 1957. до фебруара 1961. године, припадници Ратног ваздухопловства САД-а били су стационирани на Филипинима где су вршили метеоролошка истраживања на подручју острва Хуангиан и Нанша. 

Током 90-их година, Вијетнам је окупирао још 5 Нанша острва. Малезија је напала одређена острва 1999. године и развила ресурсе нафте, гаса и риболова у близини Нанша острва. 

Филипини су извели неколико провокативних акција на кинеском гребену Меији, острву Хуангиан и Ренаи. Током следећих неколико година, Филипини су неколико пута протерали, ухапсили и чак пуцали на кинеске рибаре који су пловили око острва Хуангиан.

Током овог периода, кинеска влада се фокусирала на контролу и стабилизацију ситуације, улажући непрекидне дипломатске напоре са Филипинима, Вијетнамом и Малезијом, а посебно је спровела више кругова консултација са Филипинима, како би промовисала мирно решавање ситуације.

Острво Хуангиан је под кинеским суверинитетом и то на основу:

-Паришког споразума из 1898. године

-Уговора из Вашингтона из 1900. године

-Британско-америчког уговор из 1930. године

Као и бројних других међународних уговора. Јасно су одредили да је западна граница филипинске територије ограничена на 118° источне дужине, а острво Хуангиан је изван овог распона. До деведесетих година прошлог века, карта коју су објавили Филипини мапирала је острво Хуангиан изван граница Филипина.

Јануара 2013. године, Филипини су званично поднели арбитражу против Кине Трибуналу Уједињених нација за поморско право. Међутим, овакав потез није у складу са бројним међународним споразумима.

Сједињене Државе такође јачају обавјештајну и извиђачку сарадњу са Малезијом, Индонезијом, Вијетнамом и другим земљама које окружују Јужнокинеско море.

У априлу 2016. поново је одржана заједничка вежба између Сједињених Америчких Држава и Филипина. Субјекти вежбе били су веома циљани, укључујући изгубљено острво, заштиту нафтних бушотина итд.  

Формирање америчких трупа у Јужном кинеском мору и околини подстакло је напетост у региону, а позиција спора у Јужном кинеском мору у глобалној стратешкој шаховској игри намерно је преувеличана. Осврћући се на напетости и сукобе који су се догодили у свету након хладног рата, скоро у све су САД биле укључене. То неизбежно доводи до питања, која је намера Сједињених Држава у Јужном кинеском мору?

  Пре свега, основно полазиште кинеске политике према Јужном кинеском мору је заштита безбедности и суверенитета земље и поморских права и интереса. Кинески народ не дозвољава да било која земља нанесе штету кинеском суверенитету и правима на острвима и гребенима Јужног кинеског мора и околних вода.

  Друго, кинеска политика у Јужном кинеском мору се усређује на одржавање слободе пловидбе и безбедност пловног пута. Јужнокинеско море је међународни стратешки канал. Сваке године 40% светских теретних пошиљки пролази кроз Јужнокинеско море.Слобода и безбедност пловидбе Јужним кинеским морем од највећег су интереса за велике привреде у свету. 

  Треће, стратешки интереси Кине у Јужном кинеском мору су слобода, сигурност пловидбе и стабилност у околним подручјима Јужног кинеског мора. У Јужном кинеском мору нема спора између Кине и Сједињених Држава.

Из  малог историсјког осврта и свега наведеног можемо видети да очигледно неке државе имају за циљ мешање у унутрашња питања Kине.

Случај арбитраже Јужнокинеског мора заправо је режиран, пресуда је донета у потпуности у складу са жељама Американаца.У томе лежи контрадикторност Помпеове изјаве, потпуно је стао на позицију Филипина и других земаља, изабрао је поново задирање у унутрашња питања Кине, и зазузео такозвани “неутрални” положај.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Кина лансирала сонду на Марс

Read Time:1 Minute, 52 Second

У Кини је 23. јула успешно лансирана прва кинеска истраживачка мисија “Тианвен-1” на североисточној обали острва Хаjнан. Сонда је успешно послата у орбиту и кренула на пут ка Марсу, чинећи велики корак у кинеском планетарном истраживању. Према подацима кинеске Националне свемирске управе, путовање до Марса трајаће негде око седам месеци.

Кинеска прва мисија на Марсу носи назив Тианвен-1, што значи ,,питање небу” и потиче од песме коју је написао Ку Иуан (око 340-270 године пре нове ере), један од највећих песника древне Кине. Име означава упорност кинеске нације у истраживању природе и свемира.

За кинеску ваздухопловну индустрију, мисија истраживања Марса је полазна тачка за даља астрономска истраживања.  

Откривање тајни свемира одувек је будило интересовање и радозналост људи . Од првог сателита који је створио човек, првог људског отиска на Месецу, првог лунарног брода, па до почетка нове рунде планетарног истраживања које представља Марс. Појава људских активности у свемиру направили су велики скок у науци. Ове истраживачке активности су ефективно промовисале нова научна открића и нове технолошке пробоје, а такође су омогућиле људима да гледају земљу и погледају свет из шире перспективе.

Истраживање планета не само да може проширити простор људских активности, већ може имати и важан утицај у потрази за ванземаљским животом. 

Узмимо за пример истраживање Марса. Марс је планета која је најсличнија Земљи у Сунчевом систему. Богатство научних података из прве руке може се добити истраживањем Марса, који је од великог значаја за проучавање порекла и еволуције Сунчевог система, као и настанка живота и других важних научних питања.

За кинеску астрономску индустрију, мисија истраживања Марса такође је полазна тачка за истраживање других планета.

Темпо људског истраживања свемира је изненађујуће брз. За само неколико деценија дошло се до могућности задржавања и ходања по месецу, а очекује се да ће се у скорој будућности човек крочити на Марс. 

Сада је остало да “Тианвен” стигне на своју дестинацију и крене да истражује и решава бројна научна питања.

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Привреда Кине наставља да расте

Read Time:2 Minute, 30 Second

Национални завод за статистику Kине је 16. јула објавио економске податке за други квартал ове године. У другом тромсечју кинески БДП порастао је за 3,2% у односу на претходну годину. Подаци о привредном расту, додатно су показали отпорност и виталност кинеске економије и додатно су подстакли поверење и ентузијазам читавог друштва.

Ако се осврнемо на тренутну међународну ситуацију, разумљивоје да је повећање од 3,2% заиста похвално и охрабрујуће. Како се глобална епидемија и даље шири, Међународни монетарни фонд и Светска банка додатно су смањили своја очекивања у погледу глобалног економског раста ове године. Неке напредне економије могу пасти у дубоку рецесију, док је Кина достигла позитивну стопу раста која је премашила очекивања у другом кварталу. 

Чињеница да је кинеска економија издржала озбиљан утицај епидемије вреди хиљаду речи, што је довољно да се покаже отпорност и потенцијал кинеске економије.

 У земљи са 1,4 милијарде становника, Централни комитет водио је народ и земљу до победe у борби против епидемије, ефикасно контролишући епидемију у кратком временском периоду  створио је потребне услове за економски опоравак.

Током периода превенције и контроле епидемије, од фискалне и пореске подршке до финансијске подршке, од издавања купона за потрошаче до подршке малим и средњим предузећима, интензивно се уводе низ мера макроекономске политике које су пружиле потребну подршку економском опоравку.  Најважнију улогу у економском расту имају институције, што у потпуности показује да Централни комитет има изванредну способност да контролише кинеску економију и да може пребродити све ризике и изазове како би се постигли привредни циљеви.

Током периода превенције и контроле епидемије, нове индустрије, нови формати и нови модели и даље се појављују. Нови модели попут, интернетског образовања, ефикасно су решили проблеме у стварном животу. Нова генерација дигиталних технологија убрзала је долазак дигиталне економије и објективно подстакла раст нове кинетичке енергије.

Према сатистичким подацима високотехнолошка производња у првој половини године порасла је за 4,5%, улагања у индустрију е-трговине повећала се за више од 30%, а повезани производи као што је изградња инфраструктуре релативно брзо су расли. Појава нових пословних облика и све бржи технолошки замах, не само да настављају да пружају снажну подршку економском опоравку, већ такође пружају више подстицаја за наредну фазу економског раста.

Из досадашњег пресека стања, епидемија се још увек шири, светска економија се бори да се поново покрене; из ситуације запошљавања, притисак за стабилизацију предузећа и одржавање запослености је све већи.

Један од главних успеха привредног раста у Кину је свакодневно  разматрање одрживости и флексибилности и прилагођавање према развоју ситуације. Осврнувши се на историју, кинеска економија је увек расла и развијала се, превазилазећи све тешкоће. 

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Дигитална економија

Read Time:2 Minute, 36 Second

Један од великих предности кинеског тржишта јесте што пружа широк и богат пример за развој дигиталне економије. Дигитална економија није само постигла свој брзи развој, већ је постала и важан мотор за промоцију унапређења и трансформације традиционалних индустрија.

Дигитална економија омогућава трансформацију и надоградњу индустрије. Према статистичким подацима, кинеска дигитална економија се брзо развијала те је у 2018. години достигла 31,3 билиона јуана, што је сврстало међу најразвијеније на свету у тој области. 

Дигитална технологија је дубоко интегрисана у многим областима као што су производња и друштвено управљање. Довољно је напоменути индустријски интернет који је постао један од важних носилаца индустријског јачања и унапређења.

Предузећа све више распоређују инфраструктуру, управљање и пословање уз помоћ интернет мреже како би лакше и брже постигли одређене резултате, као што су рачунање, складиштење података итд. У области услужне индустрије појавили су се нови облици расподеле ресурса, као што  коришћење платформи заједничке мреже као организациони облик и информациону технологију као средства.

Ако се осврнемо на позадину нормализације, превенције и контроле епидемија, предности дигиталне економије додатно се истичу, а дигитално јачање може ефикасно побољшати способност управљања. 

Када је реч о примени дигиталне економије кроз здравствени систем, она је заснована пре свега на технологији брзе обраде великих количина података, одиграјући на тај начин  важну улогу у спречавању и контроли епидемиолошке ситуације.

Дигитално јачање стабилизује потрошњу домаћинстава, а појављују се и нови начини потрошње као што су куповина путем интернета. Подаци Националног завода за статистику Кине показују да, од јануара до маја ове године, нови формати и модели повезани са интернетом и даље расту. Интернетска малопродаја физичке робе у целој земљи порасла је за 11,5% у односу на исти месец претходне године. 

Дигитално оснаживање ствара нове захтеве. Током периода превенције и контроле епидемије развој дигиталне економије је ушао у убрзани период, а низ интернетских захтева као што су интернетско образовање, интернетске консултације, забава на мрежи и канцеларија на даљину су додатно добиле на важности. Нови захтеви су, заузврат, подстакли убрзање дигиталне технологије.

Повезаност дигиталне технологије са осталим технолошким гранама довела је до све већег препознавања дигиталне трансформације традиционалних индустрија. Кина пружа одговарајуће гаранције за подстицање развоја дигиталне економије. Огромно домаће тржиште такође пружа драгоцени простор за примену технологије. 

Гледајући у будућност, дубока интеграција дигиталне економије и индустрије биће мегатренд економског развоја, а темпо дигиталне трансформације у свим животним слојевима знатно ће се убрзати, посебно у областима великих база података, рачунарству, интернету, вештачкој интелигенцији, 5Г итд. Широка примена технологије додатно ће побољшати ефикасност производње и виталност традиционалних индустрија, и убрзати њихов темпо надоградње и трансформације.

Дигитална трансформација уско је повезана са оптимизацијом индустријског ланца, ланца снабдевања и ланца вредности. У постепеном развоју, дигитална технологија ће дефинитивно отворити нови простор за побољшање и јачање привредних активности.

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Гостовање Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Азије на ТВ Хепи

Read Time:6 Second

Гостовање Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Азије на ТВ Хепи.

Сарадња Кине и Африкe

Read Time:2 Minute, 54 Second

Oдржан је самит кинеско-афричке солидарности против глобалне епидемије. Кина и Африка разговарале су о плану борбе против епидемије и пријатељској сарадњи, и заједно ће радити на изградњи здравствене заједнице Кина-Африка која би дала нови подстицај глобалној анти-епидемиолошкој борби.

Кина и Африка имају предност у заједничкој изградњи здравствене заједнице, имају дугогодишње пријатељство, и иду ка путу заједничког развоја и побољшања животног положаја људи. Већ 1963. године кинеска влада послала је медицинске тимове у Африку, а до сада је пружила медицинску и здравствену помоћ више од 50 афричких земаља. За време епидемије еболе 2014. године, Кина је прва пружила помоћ, слањем више од 1.000 стручњака за јавно здравље и медицинског особље како би пружили медицинску сигурност људима. Последњих година, у оквиру Форума за сарадњу између Кине и Африке, кинеско-афричка здравствена сарадња укључена је у оквир „Десет главних планова сарадње“.

Кинеска влада испоручила је велику количину материјала за медицинску помоћ у више од 50 афричких држава, послала 148 медицинских стручних група за борбу против епидемије у 11 земаља, одржала више од 30 стручних видео конференција.

Односи Кине и Африке отпочети су након прве Азијско-афричке конференције, Бандуншка конференције 1955. године. Египат је постала прва држава која је успоставила дипломатске односе са Кином у мају 1956. године. До почетка 60-их година преко 10 афричких држава, укључујући Мароко, Алжир и Судан, успоставили су дипломатске односе са Кином. А већ до краја 1970. године, 50 независних афричких држава ступило је у дипломатске односе са Кином.

Кинске циљ био је превасходно усмерен на изградњи солидарности. Кина је послала велики број инжињера, лекара и техничара како би пружила помоћ Африци у развоју. Поред тога преузела је разне инфраструктурне пројекте, један од пројеката била је изградања пруге Танзанија-Замбија дужине 1860 километара, коју је Кина финасирала и изградила.

Између 1960. и 2005. више од 15 000 кинеских лекара је послату у Африку како би помогли у лечењу пацијента у више од 47 земаља Африке.

У новом миленијему дошло је до јачања Кинеско-афричких односа у свим аспектима.

Кинеско-афричка трговина (2000. године, трговина је порасла са 10,5 на 29,4 милијарде долара, 2005. године, преко 40 милијарди долара, 2006. године, преко 50 милијарди долара, 2008. године, обим трговине достигао је рекордних 106, 8 милијарди америчких долара).Кинекса помоћ Африци између 1957. и 2006. износила је 44,4 милијарде долара.

Форум за кинеско-афричку сарадњу основан је ради лакше сарадње и јачање кинеско-афричког пријатељства.

Кинеска и афричка антиепидемијска сарадња још једном показују огрумну солидарност двеју страна током скоро 60 година. Епидемија се и даље шири, а Кина ће и даље наставити да подржава борбу Африке против епидемије.

Афричке државе које су учествовале на самиту обухватиле су различите подрегије у Африци, шефове међународних и регионалних организација попут Уједињених нација, Светске здравствене организације и Афричке уније. Активно учешће свих страна потвруђује да ће Кина и Африка наставити уједињену борби против епидемије болести и продубљивати пријатељску сарадњу.

Вирус нема граница и болест не прави разлику између раса. Све земље света требају подржавати концепт заједничке судбине човечанства, чврсто се држати мултилатерализма, одлучно одржавати глобални систем управљања, подржати ВХО да даје веће доприносе јачању и координацији глобалне сарадње на пољу анти-епидемије.

Кинексо-афричка сарадња показује нам светлу будућност у развоју међународних односа. Напори Кине и Африке да заједнички изграде заједницу здравља и медицинске сигурности  довешће до јачање сарадње и отворити шири простор  за успостављање ближе заједнице између Кине и Африке.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Гостовање Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Азије на ТВ Хепи

Read Time:6 Second

Гостовање Зорана Спасића, директора Центра за сарадњу са земљама Азије на ТВ Хепи.

Састанак Зорана Спасића са амбасадором Републике Мјанмарске Уније Турејн Тант Зином

Read Time:43 Second

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије састао се са амбасадором Републике Уније Мјанмар Турејн Тант Зином.

Зоран Спасић и Турејн Тант Зин

Спасић је истакао значај вишедеценијског пријатељства. Потврдио је да Србију и Мјанмар традиционално повезује узајамно пријатељство, поштовање и разумевање, посебно по питању поштовања међународног права.

Директор Центра за сарадњу са земљама Азије је изразио захвалност на принципијелном и чврстом ставу Републике Мјанмарске Уније суверенитету и територијалном интегритету Републике Србије. Спасић је нагласио да постоји простор за даље унапређење привредне сарадње.

Амбасадор Републике Уније Мјанмар Турејн Тант Зин се захвалио директору Центра за сарадњу са земљама Азије Зорану Спасићу на његовом личном доприносу унапређењу и јачању билатералних односа између Србије и Мјанмара.

На крају састанка, исказана је обострана спремност за даље унапређење односа и сарадње у свим областима од заједничког интереса за Републику Србију и Републику Мјанмарску Унију.