新疆壁画 中国艺术的瑰宝

60. године пре Христа, Синђијанг је званично постао део кинеске територије. Аутономна област Синђијанг Ујгур, која се назива Синђијанг, налази се у северозападној регији Кине и једна је од пет аутономних регија етничких мањина у Кини. Са површином од 1,66 милиона квадратних километара, Синђијанг је највећа провинцијска административна регија у Кини, која чини шестину укупне кинеске површине. Према статистичким подацима у 2019. години, Синђијанг има 25,232 милиона сталних становника. БДП у 2019. години износио је 1.359,711 милијарди јуана (169,964 милијарде ЕУР), што је пораст од 6,2% у односу на претходну годину.

Синђијанг се налази у залеђу евроазијског континента, са копненом границом већом од 5.600 километара и граничи се са Русијом, Казахстаном, Киргистаном, Таџикистаном, Пакистаном, Монголијом, Индијом и Авганистаном. Стратешко место Синђијанг је веома важно и то је био важан пролаз древног пута свиле у историји.

Од давнина, Синђијанг је био мултиетничко подручје. У историји су многа племена и етничке групе живела у Синђијангу. До краја 19. века, главне етничке групе које су живеле у Синђијангу биле су: Ујгури, Хани, Казахстанци, Хуи, Монголи, Киргизи, Ксибе, Таџикистанци, Узбекистанци, Манџури, Даури, Татари, Руси, итд. Тренутно, становништво етничке групе које нису кинески Хан чине око 60% укупне популације Синђијанг.

Синђијанг је мултиетничко и вишејезично подручје, влада аутономне регије Синђијанг гарантује да деца свих етничких група уче и користе свој језик. Основне и средње школе у ​​Синђијангу користе седам језика за наставу: ујгурски, мандарински, казахстански, киргишки, монголски, сипски и руски; универзитети и факултети користе четири језика за наставу: мандарински, ујгурски, казахстански, монголски. Да би загарантовао правичност у образовању, Синђијанг ће у потпуности применити петнаестогодишњу политику бесплатног образовања: 3 године предшколског образовања, 6 година основношколског образовања, 3 године средњошколског образовања.

Због јединственог географског положаја Синђијанга, четири главне цивилизације древног света су се стопиле у Синђијангу. До сада у Синђијангу постоји још увек много древних пећина, а древни фреске у тим пећинама јасно бележе трагове интеграције четири древне цивилизације у Синђијангу.

Древне фреске и скулптуре у пећинама у Синђијангу углавном одражавају будистичку уметност. Будизам се проширио из древне Индије у древни регион Синђијанг око почетка 2. века п.н.е. до 15. века нове ере, будизам је у основи нестао у Индији, док су најпримитивнији будизам и ликови будизма остали у пећинама у Синђијангу.

Древни будистички фреске у Синђијангу осликавају више култура: индијску, грчку, римску, перзијску, ујгурску и кинеску културу. Пре хиљаде година, древни људи који су живели у Синђијангу користили су фреске да би религиозно бележили свој стварни живот и духовни свет. Хиљадама година касније, ови древни фрески постали су остаци велике будистичке уметности. Од 18. века, фреске у Синђијангу су светска академска тема којој се придаје широка пажња.

Нажалост, од 19. века, због неспособности владе Кинг, кинеска национална снага била је слаба, а древни пећини у Синђијангу сурово су пљачкани од великог броја страних истраживача. Узмимо за пример Немачку, од 1902. до 1914. године, под вођством Алберта Грунведел-а иAlbert von Le Coq, немачке турфанске експедиције су четири пута улазиле у Синђијангу и крале фреске у многим пећинама. Велики број културних реликвија је уништен. За 12 година, укупно 423 кутије драгоцених културних реликвија пребачене су из Синђијанг у Немачку, укључујући ране будистичке фреске, разне древне артефакте, древне архитектонске компоненте и фрагменте древних кинеских слика на папиру и свили. Ову групу немачких лопова чак је похвалио и финансирао цар Вилхелм II.

Ове драгоцене културне реликвије украдене из Синђијангa у почетку су чуване у Музеју Етнологије (који се данас назива Етнолошки музеј у Берлину).

На несрећу, у два светска рата ове драгоцене кинеске културне реликвије су тешко оштећене. Током Другог светског рата савезничке снаге су седам пута бомбаровале Етнолошки музеј у Берлину, што је директно проузроковало потпуно уништење 28 најдрагоценијих фрески из Синђијанга.

Неке кинеске културне реликвије биле су скривене и преживеле су рат. Након што је совјетска Црвена армија заузела Берлин 1945. године, у берлинском зоолошком врту пронађено је најмање 10 кутија кинеских културних реликвија. После тога није било познато где се налазе ове културне реликвије. У то време, совјетска Црвена армија је опљачкала многе културне реликвије из Берлина, укључујући и многе фреске из Синђијанга. Неке од ових реликвија се сада налазе у Државном музеју Ермитаж Русије.

Коначно, 1963. године, преостали предмети из Синђијанга су прикупљени заједно и сакупљају се у Етнолошком музеју у Берлину, који се налази у Далему, предграђу Берлина.

Кинеска влада ће уложити 10 милиона јуана (1,25 милиона ЕУР) за спашавање и поправак неких древних пећина у Сиђијангу. Ове културне религије и древне фреске бол су кинеског народа.

Међутим, врло је иронично да, када су Кинези покушали да побољшају своју националну моћ, како би се избегло понављање понижавајуће историје, западне земље које су тих година учествовале у крађи кинеских културних реликвија енергично су напале о тзв. питањима људских права.  Када је немачка влада јавно оптужила кинеску владу за питања људских права у Синђијангу, да ли би и немачка влада требало да размотри повратак и надокнаду великог броја културних реликвија које су Немци украли у кинеском Синђијангу?

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.