Унутрашња и спољна политика Мјанмара

Унутрашња и спољна политика Мјанмара

954 Views
Read Time:8 Minute, 26 Second

Са површином од 676.578 км², Мјанмар је највећа земља у континенталној југоисточној Азији. Граничи са Кином, Бангладешом, Индијом, Лаосом и Тајландом. Простире се од Малајског полуострва на дужини од око 2.500 км до подножја Хималајa. 

Тренутни председник Мјанмара је Вин Мјинт, а државна сектретарка (еквавилентно премијеру) је Аунг Сан Су Ђи, ћерка Аунг Сана националног хероја Мјанмара. И добитница Нобелове награде за мир 1991. године.

Председник Републике Уније Мјанмар
Вин Мјинт
Државна секретарка Републике Уније Мјанмар
Аунг Сан Су Ђи

Главне политичке партије су Национална лига за демократију (владајућа странка) и Странка солидарности и развоја Уније (опозицијана политичка партија).

Законодовну власт чини Скупштина Мјанмарске Уније, која се састоји од два дома, Националне куће коју чине 224 посланика, 54 чланова Националне куће именују Мјанмарске оружане снаге и Представнички дом који има 440 посланика, 110 чланова Представничког дома именује Мјанмарске оружане снаге.

Скупштина Мјанмарске Уније

Настанак државе и устави

Република Савез Мјанмара добила је ово име откако је нови устав ступио на снагу 30. марта 2011. године. Овај устав је усвојен 10. маја 2008. године на референдуму. 

Први устав Бурме (Мјанмар) донет је 1947. године , а 4. јануара 1948. године Мјанмар је стекао независност.

Након државног удара 1962. године, војни савет почео је изградњу социјалистичке државе на челу са Бурманском Социјалистичком програмском партијом (БСПП). Израђен је и усвојен нови  устав, а 2. марта 1974. основана је Социјалистичка република Бурманске Уније, која је обезбедила једнопартијску државу под вођством БСПП-а. Овај устав је трајао све до војног удара 18. септембра 1988. године, када је укинут. 

Устав из 2008. године предвиђа да је у свим парламентима у земљи четвртина мандата је резервисана за припаднике војске, које именује главни командант. Постоје и друге одредбе које гарантују учешће војске у одлукама централне владе. Парламент се бира у 7 региона и 7 држава Мјанмара, а главног министра за сваку регију и државу именује председник.

Административне јединице

Мјанмар се састоји од 7 регија, 7 држава и 1 територијом Уније. Главни град Мјанмара Нејпјидо прописан је као територија Уније. Такође постоји и 5 административних зона и 1 администрадивна управа са самоуправним телом.

Национално јединство

Проблем око националног јединства појавио се убрзо након независности у јануару 1948. године. Убрзо након тога, почео је грађански рат, између разних етничхих група. Данас су постигнути основни консензуси о политичком систему унутар етничке већине. 

Међународни односи

Током 90-тих година  САД и ЕУ увеле су санкције Мјанмару, а 1997. године Мјанмар је примљен у Асоцијацију нација југосточне Азије (АСЕАН). Пре 1988. године земља је водила строгу политику неутралности. Ова политика, је успела да спречи уплитање Мјанмара у бројне ратове на простору Индокине. 

Западне санкције суспендоване су 2012. године, након што је државна секретарка Хилари Клинтон посетила  земљу почетком децембра 2011. године. 

Барак Обама посетио је Мјанмар на свом првом путовању у иностранство након поновног избора у новембру 2012. године.

Односи Србије и Мјанмара

Односи Србије и Мјанмара су традиционално добри и пријатељски. Дипломатски односи успостављени су 1950. године. Робна размена је још увек безначајнијег обима. Наша земља има потписан споразум о плаћању (ратификован 1956. године) , споразум о привредној и техничкој сарадњи (ратификован 1966. године), трговински споразум (ратификован 1968. године) и споразум у области одбране (ратификован 2016. године).

Треба напоменути и безвизни режим за носиоце дипломатских и службених пасоша.

Тадашњи министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравиo je у званичној посети Мјанмару 19-22. фебруара 2013. године, где се састао са председником државе Теин Сеином, мјанмарским министром спољних послова Вуна Маунг Луином,  председником доњег дома парламента Тура Све Маном и градоначелником Јангона Хла Мјинтом.

У главном граду Мјанмара, Нејпјидоу, тада је потписан међудржавни сапоразум о културној сарадњи  и срадњи у области образовања.

Мјанмар пружа подршку Србији у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије и гласао је против пријема Косова у УНЕСКО 2015. године.

Ради се о земљи која се често назив ,,тигар у одрастању“, јер се налази у регији која се најбрже у свету развија.

Директор Центра за сарадњу са земљама Азије Зоран Спасић се у јулу 2020. године састао са амбасадором Републике Уније Мјанмар у Србији Турејн Тант Зином. Он је том приликом истакао значај вишедеценијског пријатељства потврдио да Србију и Мјанмар традиционално повезује узајамно пријатељство, поштовање и разумевање, посебно по питању поштовања међународног права.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије -Амбасадор Републике Уније Мјанмар Турејн Тант Зин

Један од наших спољно политичких приоритета јесте да пласирамо наше производе у овој држави. Стога Центар за сарадњу са земљама Азије предлаже:

-јачање привредне срадње

-сарадњу у области културе и образовања

-сарадњу у области туризма

Регионална интеграција

Заједно с Лаосом, Мјанмар је 23. јула 1997. постао пуноправни члан Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН). Након чланства, одржани су бројни састанци АСЕАН-а у Мјанмару. Влада се одрекла ротирајућег председавања заједницом 2006. године , али је преузела ову престижну позицију током 2014. године.

Односи са суседним земљама

Кина

Ове године је  обележено 70. година од успостављања дипломатских веза између Кине и Мјанмара. Две земље су биле сведоци огромног пута развоја током ових седам деценија, а билатерални односи су ове године појачани сарадњом на различитим пољима, као и  борбом против КОВИД-а 19.

Кинески амбасадор у Мјанмару Чен Хаи рекао је новинској агенцији Хсинхуа у недавном интервјуу да су се Кина и Мјанмар током последњих седам деценија увек поштовали, веровали и подржавали једни друге.

Односи Мјанмара и Кине се непрестано развијају што претставља пример узајамне сарадње и заједничког развоја. Обе земље придају велики значај развоју односа.

Индија

Односи Мјанмара и Индије су традиционално добри. Мјанмар и Индија започињу дипломатске односе 4. Јануара 1948. године. Географска близина двеју земаља помогла је развоју односа. Индија и Мјанмар деле копнену границу од преко 1.600 километара и поморску границу у Бенгалском заливу. Индија и Мјанмар потписале су уговор о пријатељству 1951. године.

Економски односи су значајни са Индијом која претставља четврто највеће извозно тржиште Мјанмара и пети је највећи увозни партнер у земљи. Билетарална трговина досегла је 1,3 милијарди долара 2017. године.

Тајланд

У контексту бројних ратова између сијамских и бурманских краљева, односи две земље су традиционално напети, што се може видети, на пример, у представљању друге земље у историјским књигама Тајланда и Мјанмара. Позадина ривалства је питање ко има надмоћ у региону према будистичком моделу владавине. 

С друге стране, економски односи последњих година између ове две земље бележе раст.  На пример, налазишта природног гаса из поља Иадана у Мартабанском  заливу доспевају до Тајланда гасоводом.  Изградња луке Давеи одвија се такође уз учешће тајландских компанија.

Лаос

Односи Мјанмара и Лаоса непрестано се унапређују. Обе земље уживале су близак и срдачан однос због заједничке границе, сличне културе и традиције. Дугогодишњи пријатељски односи, дуга историја односа између Мјанмара и Лаоса, успостављени дипломатски односи 1955. године, показују снажне међудржавне односе две државе. Мјанмар је послао свог првог амбасадора у Лаос априла 1967. године.

Односи Мјанмара и Лаоса су стари више од пола века и радо сведоче о узајамном пријатељству. У духу разумевања и пријатељства, обе земље гаје традиционалне пријатељске везе, као и заједничку визију за миран и просперитетни АСЕАН. Пријатељске везе двеју земаља такође су значајно допринеле изградњи боље и јаче заједнице АСЕАН.

Мјанамар и Лаос сарађују у различитим пољима ,посебно у трговини, инвестицијама, туризму, електричној енергији, пољопривреди и многим другим областима.

Бангладеш

Бангладеш је једна од пет земаља које окружују Мјанмар. Мјанмар и Бангладеш деле границу дугу отприлике 271 километар и две земље су историјски повезане. Међутим, односи између ове две земље и даље у напети. Везе између две земље, попут путева и железнице, такође су веома ограничени и нису у потпуности развијени. Међутим, постоји доста простора за промовисање билатералне трговине, али и за решавање дугогодишњих питања, попут проблема са Бенгалима.

Бенгали су ентичка мањина из Бангладеша и говоре бенгалским језиком. Према процени има их негде око 1.000.000.Оно што додатно копликује однос је и разграничење граница.

Вијетнам

Односи између две земље се све више развијају у свим областима. Међусобна сарадња двеју држава све више јача. У последње две године било је доста међудржавних посета. Сарадња је заснована на бројним билатералним уговорима. Сарадња се одвија преко  комитета за сарадњу, и разних политичких и безбедносних инструмената. У Мјанмару је створено и удружење пријатељства Вијетнамски пословни клуб. Неколико вијетнамских компанија попут Viettel Group и  Hoang Anh Gia Lai Group су појачали активности у Мјанмару. Viettel је постао један од пет највећих телефонских инвеститора у Мјанмару. У последње време расте и сарадња у области одбране.

Традиционално добри односи са Немачком

Они заслужују посебну похвалу јер је Савезна Република Немачка била други највећи билатерални партнер Мјанмара у областима економске сарадње и развојне сарадње. Немачки интереси сежу у колонијална времена. Убрзо након отварања Суецког канала 1869. године, Немачка је била други највећи увозник робе – нарочито пиринча – из Мјанмара, одмах после Јапана. Први конзулат отворен је 1853. године. Видљиви знак немачке посвећености био је Немачки клуб отворен у Јангону 1867. године.

Након Другог светског рата, односи Мјанмара и Немачке били су значајно подстакнути. Немачке компаније су  помогле у изградњи индустрије оружја у Мјанмару након 1955. године. У ту сврху у Немачкој је обучаван велики број војника. 

Поред сарадње у разним областима, Мјанмар је био корисник немачке развојне помоћи.

У Мјанмару је присутна и Лутеранска Витлејемска црква. Заједницу је основао 1878. немачки мисионар. Првобитно су се састојали од тамилских миграната који су дошли у Мјанмар. Темељ цркве постављен је 1917. године на 400. годишњицу реформације. У неком тренутку немачки мисионари престали су да воде бригу о друштву. Након избијања Првог светског рата, овај задатак преузело је шведско мисионарско друштво. 

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of