Острва у Јужном кинеском мору-унутрашња ствар Кине

Острва у Јужном кинеском мору-унутрашња ствар Кине

413 Views
Read Time:4 Minute, 19 Second

Последњих година питање Јужнокинеског мора постепено је постатала једна од тема у кинеско-америчким односима.  

Осврнувши се на историју, није тешко утврдити да је питање спора око острва у Јужнокинеском мору искључиво унутрашња ствар Кине. Каирском декларацијом из 1943. године, тражено је да Јапан врати кинеску територију, укључујући  архипелаг Сиша (Параселска острва), острвa Нанша (Спратли) и Хуањан (гребен Скарборо).

Србија је годинама изложена двоструким аршинима, посебно имајући у виду разне покушаје ревизије историје од стране разних међународних субјеката. To смо имали прилику да видимо када је реч о Косову и Метохији, али и на другим примерима.

Кина има четири главна острва у Јужном кинеском мору: Сиша, Нанша (Спратли), Зхонгша и Донгша. Од настанка Кине ова острва су се налазилa у њеном  саставу. 

Постоје многе мапе, попут неких званичних карата које је објавио Совјетски Савез, укључујући мапе које су објавиле неке приватне издавачке куће у Сједињеним Државама, а имена острва Нанша (Спратли) и Хуангиан означена су у саставу Кине.

После избијања Другог светског рата, Јапан је 1939. године напао нека кинеска острва Нанша да би спровео стратегију освајања према југу за контролу југоисточне Азије и Аустралије. 

Средином 50-их година, Филипини, а потом и Јужни Вијетнам почели су да предузимају неке акције око острва Нанша. 

После открића нафтних поља, Филипинска влада је покушала да заузме део Нанша острва. Већи талас сукоба десио се 70-их и 80-их година. Филипини су узастопно окупирали осам острва Нанша, попут острва Феисин и острва Зхонгие, док је Малезија напала морски гребен Јужне Кине и гребен Гуангкингзаи.

Од 1957. до фебруара 1961. године, припадници Ратног ваздухопловства САД-а били су стационирани на Филипинима где су вршили метеоролошка истраживања на подручју острва Хуангиан и Нанша. 

Током 90-их година, Вијетнам је окупирао још 5 Нанша острва. Малезија је напала одређена острва 1999. године и развила ресурсе нафте, гаса и риболова у близини Нанша острва. 

Филипини су извели неколико провокативних акција на кинеском гребену Меији, острву Хуангиан и Ренаи. Током следећих неколико година, Филипини су неколико пута протерали, ухапсили и чак пуцали на кинеске рибаре који су пловили око острва Хуангиан.

Током овог периода, кинеска влада се фокусирала на контролу и стабилизацију ситуације, улажући непрекидне дипломатске напоре са Филипинима, Вијетнамом и Малезијом, а посебно је спровела више кругова консултација са Филипинима, како би промовисала мирно решавање ситуације.

Острво Хуангиан је под кинеским суверинитетом и то на основу:

-Паришког споразума из 1898. године

-Уговора из Вашингтона из 1900. године

-Британско-америчког уговор из 1930. године

Као и бројних других међународних уговора. Јасно су одредили да је западна граница филипинске територије ограничена на 118° источне дужине, а острво Хуангиан је изван овог распона. До деведесетих година прошлог века, карта коју су објавили Филипини мапирала је острво Хуангиан изван граница Филипина.

Јануара 2013. године, Филипини су званично поднели арбитражу против Кине Трибуналу Уједињених нација за поморско право. Међутим, овакав потез није у складу са бројним међународним споразумима.

Сједињене Државе такође јачају обавјештајну и извиђачку сарадњу са Малезијом, Индонезијом, Вијетнамом и другим земљама које окружују Јужнокинеско море.

У априлу 2016. поново је одржана заједничка вежба између Сједињених Америчких Држава и Филипина. Субјекти вежбе били су веома циљани, укључујући изгубљено острво, заштиту нафтних бушотина итд.  

Формирање америчких трупа у Јужном кинеском мору и околини подстакло је напетост у региону, а позиција спора у Јужном кинеском мору у глобалној стратешкој шаховској игри намерно је преувеличана. Осврћући се на напетости и сукобе који су се догодили у свету након хладног рата, скоро у све су САД биле укључене. То неизбежно доводи до питања, која је намера Сједињених Држава у Јужном кинеском мору?

  Пре свега, основно полазиште кинеске политике према Јужном кинеском мору је заштита безбедности и суверенитета земље и поморских права и интереса. Кинески народ не дозвољава да било која земља нанесе штету кинеском суверенитету и правима на острвима и гребенима Јужног кинеског мора и околних вода.

  Друго, кинеска политика у Јужном кинеском мору се усређује на одржавање слободе пловидбе и безбедност пловног пута. Јужнокинеско море је међународни стратешки канал. Сваке године 40% светских теретних пошиљки пролази кроз Јужнокинеско море.Слобода и безбедност пловидбе Јужним кинеским морем од највећег су интереса за велике привреде у свету. 

  Треће, стратешки интереси Кине у Јужном кинеском мору су слобода, сигурност пловидбе и стабилност у околним подручјима Јужног кинеског мора. У Јужном кинеском мору нема спора између Кине и Сједињених Држава.

Из  малог историсјког осврта и свега наведеног можемо видети да очигледно неке државе имају за циљ мешање у унутрашња питања Kине.

Случај арбитраже Јужнокинеског мора заправо је режиран, пресуда је донета у потпуности у складу са жељама Американаца.У томе лежи контрадикторност Помпеове изјаве, потпуно је стао на позицију Филипина и других земаља, изабрао је поново задирање у унутрашња питања Кине, и зазузео такозвани “неутрални” положај.

Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Свако, па и делимично копирање материјала Центра за сарадњу са земљама Азије без писмене дозволе или линка на оргиналан текст објављен на веб-сајту Центра за сарадњу са земљама Азије третира се као грубо кршење закона о ауторским правима. Центар за сарадњу са земљама Азије задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

1
Leave a Reply

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Miodrag Jevtic Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of
Miodrag Jevtic
Guest
Miodrag Jevtic

Odlicno