482 Views
Read Time:6 Minute, 4 Second

Наш задатак је да сачувамо сећање на херојство људи који су својим јединством и солидарношћу, марљивошћу и залагањем, пружили мир, слободу и независност. Дан победе је празник који уједињује генерације. Сећамо се наше историје и поносни смо на њу!

У даљем тексту видећете преглед важних битака током Другог светског рата, на тај начин сећамо се херојства совјетских војника у борби за слободу и победу.

Битка за Москву (капитална одбрана)

Битка за Москву је била једна од  одлучујућих битака. Москва, главни град СССР-а, била је од стратешког значаја – исход рата зависио је од исхода битке за Москву. Одбранивши главни град СССР, хиљаде бораца и командира показало је невиђено херојство.

Војници 316. Пешадијске дивизије под командом генерала И.В. Панфилова 16. новембра зауставили су напад тенковских и пешадијских јединица непријатеља. Тада је уништено 18 немачких тенкова. Ова битка ушла је у историју као подвиг 28 Панфиловских јунака. Тенкови су углавном уништавани молотовљевим коктелима и гранатама. Након смрти комаданта, дивизија је добила име ,,Панфилов“. Почетком децембра непријатељ се приближио Москви на свега 30км, у том тренутку совјетска команда схватила је да су напади непријатеља безуспешни. Совјетски контранапад почео је 5. децембра 1941. године. Многи нацистички официри су се у то време сетили тужне судбине Наполеонове војске 1812. године. Већ 8. Јануара 1942. контранапад се претворио у општу офанзиву. Током офанзиве Црвена армија је удаљила Немце 300 километара од главног града.

Фото: Наум Грановски (ТАСС)

У херојској одбрани Москве погинуло је око 900.000 бораца (Централни фронт немачке војске је имао губитак око 500.000)

Око милион бранитеља престонице награђено је медаљом „За одбрану Москве“, 110 људи је добило титулу хероја Совјетског Савеза.

Одбрана Лењинграда

Блокада Лењинграда почела је 8. септембра 1941. године. Опкољени Лењинград се 872 дана борио за опстанак. Хитлер је посебно хтео да уништи овај град, имајући у виду да ни Карло XII ни Наполеон, нико, није успео да заузме Петрову луку на Балтику. Лењинград је коначно ослобођен блокаде 27. Јануара 1944. године.

1.јула 1941. године у Лењинграду је створена Комисија за одбрану а Андреј Жданов је био задужен за одбрану Лењинграда. Пре рата, Лењинград је био седиште совјетске индустрије и центар културе.

Браниоци Лењинграда 1942. године
Фото: Анатолиј Гаранин

До рата, Лењинград се углавном снабдевао храном из других региона земље. Већ почетком септембра 1941. године стандарди за расподелу хлеба износили су 600, 400 и 300 грама. Најнижа стопа издавања хлеба на картицама уведена је 20. новембра 1941. године, када су радници почели да примају само 250, а касније је тај број смањен на 125 грама.

Током година блокаде, према послератним проценама, у Лењинграду је умрло између 800.000-1.000.000 људи, пре свега од глади. У Лењинграду, почев од трагичне зиме 1941-1942, организоване су посебне болнице и кантине у којима су се хранили људи. Градско руководство је успело не само да спаси становништво од гранатирања и бомбардовања, већ и да спречи разне епидемије које су могле настати током блокаде.

Једина нада за спас стотина хиљада људи била је евакуација и достава хране дуж Ладошког језера- лети на води, зими на леду.

Опсада се наставила све до Операције Искра, офанзиве војника из Лењинградског и Волковског фронта, која је започела ујутро 12. јануара 1944. године.

Блокада Лењинграда укинута је 27. јануара 1944. године. Битка за Лењинград била је најдужа током Другог светског рата. Трајала је од 10. јула 1941. до 9. августа 1944. године.

Битка за Стаљинград

Стаљинградска битка је битка која је променила историју и преокренула цео Други светски рат. Трајала је од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и завршила се потпуном победом совјетских трупа. Битка се састојала из немачке опсаде руског града Стаљинграда (данашњи Волгоград ), битке унутар града и совјетске контраофанзиве.

У овој бици учествовала је немачка 6. армија за коју је највећи терет битке био и везан. Заповедник је био Фридрих Паулс. Хитлер није имао стварни разлог да освоји Стаљинград. Могао га је опколити и наставити даље, али његов циљ је  био чисто идеолошки, не војни.

Вишецевни бацач ракета Каћуша
Фото: Георге Зелма (ТАСС)

Независна Држава Хрватска (НДХ)  послала је помоћ силама Осовине у нападу на Стаљинград. Оформили су легију јачине 10.000 људи и послали је на Источни фронт. Читава легија је изгинула у борбама или пала у заробљеништво. У бици за Стаљинград на страни сила Осовине учествовача је и Шпанска плава дивизија, Румунија генерала Антонескуа и Хортијева Мађарска.

Основна одбрана града биле су формације 62. Армије генерала В. Чуикова и 64. Армије генерала М. Шумилова. Цео ток борбе био је борба за сваку кућу. Совјетски снајперисти храбро су деловали у рушевинама Стаљинграда. Легендрани снајпериста Василиј Зајцев елеминисао је 300 немачких војника.

Током Стаљинградске битке, Немци и њихови савезници (Италијани, Румуни, Мaђари и Хрвати) изгубили су око 1,5 милиона људи. Значај Стаљинградске битке је значио прекретницу у Другом светском рату. Немци су изгубили стотине хиљада војника и официра, били су приморани да се повуку са Северног Кaвказа, напусте Ставропољ, Кубан и Ростов на Дону.

Битка за Кавказ

Битка за Кавказ је подељена у две фазе: дефанзивна – од 25. јула до 31. децембра 1942. и офанзивна – од 1. јануара до 9. октобра 1943. Ова битка створила је услове за ослобођење Крима. Победа Црвене армије у бици за Кавказ је од велике важности за цео ток рата.

Код Туапсеа септембра 1942. године
Фото: Алексеи Межуев

Нацистичке трупе нису успеле да заузму главна совјетска нафтна поља. Укупни губици Црвене армије у бици за Кавказ износили су више од 593.000 живота.

Морнарички корпус, 1943. година
Фото: Александр Соколенко

Вермахт и његови савезници изгубили су више од 420 хиљада људи.

Курска битка

У бици код Курска нацисти су изгубили иницијативу. После ове битке Вермахт почиње да се повлачи, а совјетска војска ће напредовати све до пада Берлина.

Фото: Федор Левсхин (ТАСС)

Битка код Курска трајала је од 5. јула до 23. августа 1943. године и једна је од највећих тенковских битака у историји ратовања. У овој бици учествовало је негде око два милиона људи, 6.000 тенкова и 4.000 авиона. Немци су изгубили око 500 хиљада људи, Совјети око 250 хиљада. Победа Црвене армије код Курска убрзала је напредовање ка Западу.

Ослобођење Југославије

Главни задаци Београдске стратешке офанзивне операције (28. Септембар – 20. Октобар 1944.) били су помоћ Народноолободилачкој војсци Југославије. У операцији су учествовали 3. украјински фронт под командом Фјодора Толбухина, део 2. украјинског фронта, Први пролетерски корпус (Коча Поповић) и 14. српски корпус (Радивоје Јовановић Брадоња) НОВЈ-а.

Од снага 12. корпуса ојачаног 11. крајишком (Јосип Мажар Шоша), 28. славонском дивизијом (Вицко Антић Пепе), Првог пролетерског корпуса, Пете крајишке дивизије (Славко Родић) и 21. Српске дивизије (Милоје Милојевић), Врховни штаб формирао је Прву армијску групу под командом Пеке Дапчевића и дао јој непосредан задатак да у садејству са снагама Црвене армије ослободи Београд.

Главни град Југославије ослобођен је 20. Октобра након крвавих борби. Срби су одушевљено поздрављали ослободиоце.

У биткама за Београд погинуло је 2.953 борца НОВЈ,око хиљаду војника Црвене армије. Нацисти су изгубили негде око 45.000 људи.

Командант Прве армијске групе Пеко Дапчевић говори на скупу поводом ослобођења Београда
Фото: О. Ландер

Треба напоменути и велики допринос Савезничких снага у Другом светском рату у борби против нацистичке Немачке ( Операција Оверлорд, Операција Маркет Гарден).

Не треба заборавити велика херојства и подвиге који су променили свет, као ни људе који су дали своје животе у одбрани слободе.

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of