Хонгконг-унутрашње питање Кине

Хонгконг-унутрашње питање Кине

472 Views
Read Time:2 Minute, 33 Second

Када је Национални народни конгрес објавио да ће побољшати правни систем и механизaме националне безбедности за посебну административну управу Хонгконг, неке земље су одмах пожуриле да изнесу непристојне коментаре, оптужбе, па чак и претње.

Одржавање националне безбедности је одржавање суверенитета једне земље и легитимно право свих земаља. Међутим, неке земље настављају са двоструким стандардима, што је Србији, која је година изложена двоструким аршинима, итекако познато.

Као што сви знамо, одржавање националне безбедности је једна од пракси међународне заједнице. Међународне конвенције попут Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима и других међународних споразума, јасно прописују да нико не може угрожавати националну безбедност друге земље.

Током ранијих година, Сједињене Државе, Велика Британија и друге западне земље донеле су бројне законе за одржавање националне безбедности и изградиле су изузетно строг систем националне безбедности, који покрива законодавство, спровођење закона, кривично гоњење, суђење и кривичну реформу. Посебно у Сједињеним Државама, први свеобухватни закон о националној безбедности на свету је донесен већ 1947. године, а по овом закону је основан Савет за националну безбедност, Централна обавештајна агенција (ЦИА), Ваздухопловне снаге и Министраство одбране, познат је и као један од најмоћнијих закона. 

Сједињене Државе су изградиле чврсте зидове како би одржале националну безбедност, али се користе двоструким стандардима када су у питању друге суверене државе.

Да би се постигли индиректни интереси, спроведене су бројне обојене револуције  преко разних невладиних организацијеа (НВО) и студентско-омладинских организација (Отпор, Зубр (Белорусија), КелКел (Киргистан) ) које су чиниле главну ударну снагу антидржавне пропаганде и на тај начин су се директно подривала основна права сваке суверене државе: суверенитет, територијални интегритет и целовитост.

Не тако давно, амерички државни секретар Помпео успротивио се члану 23 Основног закона и изјавио да било какви напори на примени строгих закона о националној безбедности у Хонг Конгу не би били у складу са пекиншком обавезом “једна земља, два система” и да ће то утицати на интересе САД у Хонгконгу. 

Помпеове примедбе разоткриле су пре свега његове намере, прво је мешање и задирање у унутрашња питања Кине, друго је његово непознавање основног закона „Једна земља, два система“, нарушавајући тиме кинески суверенитет и безбедност.

Акција Националног народног конгреса била је да се супротстави Помпеовој најауторитативнијој изјави усмерене према НРК. Ниједној земљи није дозвољено да се бави активностима које угрожавају националну безбедност друге земље, попут поделе на њене територије. Хонгконг је посебна управна регија Кине, питање закона о националној безбедности Хонгконга, искључиво је унутрашња ствар Кине и ниједна страна држава се нема право мешати.

Свакако можемо видети да успостављање здравог правног система и механизма примене за заштиту националне безбедности у посебној административној регији Хонгконга  усмерено је само према оним људима који раздвајају земљу, одузимају државну власт, организују терористичке активности и антидржавне активности.

Што се тиче оних са мотивима који имају за циљ нарушавање суверинитета, треба да знају да треба да поштују кинески суверенитет и суверенитет сваке државе, да се придржавају међународног права и основних норми међународних односа и да престану да се мешају у унутрашње послове Кине.

Аутор: Зоран Спасић, директор Центра за сарадњу са земљама Азије

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of