САД и Иран звецкају оружјем и прете ратом, а ево како су њихови односи изгледали кроз историју

САД и Иран звецкају оружјем и прете ратом, а ево како су њихови односи изгледали кроз историју

677 Views
Read Time:3 Minute, 34 Second
Зоран Спасић

Прича о овом непријатељству је прича о новцу, нафти, моћи и издаји

Почетком двадесетог века, Сједињене Државе и Персија нису много мариле једна за друге. И готово да нико не би помислио да ће се две земље једном развити једну од највећих непријатељства светске политике. Прича о овом непријатељству је прича о новцу, нафти, моћи и издаји.

Наиме, пре Другог светског рата, Иран је био наслеђе далеке Персијске империје, које је остваривао одличне дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама. Неколико америчких мисионара посећују земљу и продубљују добре односе између њихових држава. Открићем великих нафтних поља 1903. године потврђује се да ће Иран имати велики стратешки значај у модерном свету. Али, Иран је тада био изван америчке сфере утицаја у то време још увек је главну реч имала Британска империја, која је такође обезбеђивала велика права на нафтне резерве.

Међутим, током Другог светског рата мење се међународна равнотежа моћи. А то је видљиво и на Блиском Истоку. Након рата, 1951. године на власт долази Мохамед Мосадик и постаје премијер. Национално-либерални политичар суочава се са “Националним фронтом” многих различитих странака, укључујући и комунистичку партију Тудех. Његова влада није обновила слободу говора, слободу медија и плурализам у Ирану. После демократизације “Националног фронта” Мосадик је 1953. године извршио национализацију иранске нафта, која је пре тога била у власништву Британаца.

Лондон није желео да се то деси па је размишљао и о слању трупа, међутим амерички председник Хари Труман тражи узџаност. Доласком Ајзенхауера, америчка влада процењује да самим тим што “Национални фронт” укључује комунистичку партију, Иран је у опасности да уђе у зону утицаја Совјетског Савеза. Из тог разлога 19. августа 1953. године почиње операција АЈАК коју предводе ЦИА и МИ6 са циљем свргавања Мосадека. Уместо тога желе да доведу западног изласланика на власт. Пуч америчких и британских служби оправдан је такозваним комунистичком опасношћу, која је потпуно измишљена.

То је било први пут да су Сједињене Америчке Државе збацили владу у овом делу света. Међутим, тај догађај готово да је нестао у колективном памћењу Ирана. Са пучем Сједињене Државе добијају политички монопол на иранска нафтна постројења. Заједно са израелском обавештајном службом Мосад, ЦИА ствара озлоглашену тајну службу Савак, и тиме учвршћује свој монопол. Незадовољство у Ирану коначно доводи до краја режима Мухамеда Резе Пахлавиа 1979. године. Настаје револуција које су пре свега подржале либералне и левичарске снаге. Око милион Иранаца одлази у изгнанство, а САД су проглашене за државног непријатеља број један.

Осамдесетих година погоршавају се односи између Ирака и Ирана што доводи до кулминације и рата који је трајао 1980-1988 године. Сједињене Америчке Државе снабдевају обе стране оружјем, Ирак званично, Иран незваично. Наиме, рат је почео када је Ирак 1980. године извршио инвазију на иранску покрајну Кузистан богату нафтним постројењима. САД су све чиниле како Ирак не би изгубио рат. Те године скинуле су чак Ирак са листе држава које подржавају тероризам, а убрзо након тога успоставили и дипломатске односе које су биле прекинуте још од арапско-израелског рата 1967. године.

Зоран Спасиц
Зоран Спасић, спољнополитички аналитичар Фото: Приватна архива

Са друге стране, Израел је подржао Иран који је тврдио да Ирак уз помоћ Француске развија нуклеарно оружје, Ирак је током овог сукоба често користи бојне отрове. На основу Савета безбедности Уједињених Нација због употребе хемијског оружја, прекид ватре је ступио 1988. године а границе се после овог сукоба нису битније промениле.

После терористичког акта 11. септембра 2001. године амерички геополитички правац се знатно мења. Ђжорџ В. Буш је окарактерисао Иран, Ирак и Северну Кореју осовином зла. Иран је 2003. године признао да већ 18 година развија тајни нуклеарни програм, што је навело Савет безбедности УН 2006. године да прекину са нуклеарним програмом.

Техеран види поседовање нуклеарног оружја у овом тренутку као једину заштиту од промене режима. У 2008. години пробни лет иранске ракете такође је забринуо свет, јер би могао погодити циљеве у Израелу.

За време владавине Барака Обаме, нуклеарни сукоб постаје све акутнији. Обама јасно ставља до знања Техерану да се Иран мора обавезати о прекиду нуклеарног програма. Након 13 година спора, Иран је постигао споразум 2015. године са САД, Русијом, Кином, Француском, Британијом, Немачком и Европском Унијом о прекиду нуклеарног програма. До тада су многе дипломате сматрале да је споразум био успешан.

Међутим, Иран поново оживљава свој нуклеарни програм.

Текст је објављен на новинарском порталу Телеграф

04.06.2019

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of