Кашмир тачка раздора

Кашмир тачка раздора

636 Views
Read Time:3 Minute, 11 Second
Зоран Спасић

Од краја колонијалне ере, Индија и Пакистан борили су се четри пута око региона Кашмир и није дошло до никаквог значајног решења. Пакистан је нуклерна држава која се суочава са све већом и све жешћом исламистичком побуном, са властитим талибанима. Сам Пакистан је настао 1947. године приликом поделе Индије и наследио племенске области, које су потпуно разједињене . Када је Пакистан био још увек земља у развоју имео је веома добре односе са Сједњеним Амерички Државама, међутим после другог индијско-пакистанског рата ситуација се знатно изменила. Сједињене Америчке Државе су увеле санкције на продају оружја и Индији и Пакистану. То Индију није много погодило јер је имала властиту индустрију наоружања, док са друге стране Пакистанци нису. Санкције су пореметиле њихово стање безбедности и стога су започели офанзивну политику са циљем нуклеарног наоружавања. Међутим најважније од свега била је ситуација у Авганистану, САД су сматрале да даље улагање у авганистански покрет отпора им неће донети значајне резултате, па су одлучили да поново успоставе добре односе са Пакистаном. Што је довело до тога да САД 1981. године одобре шестогодишњу војну помоћ у износу од 3,2 милијарди долара. Која је обухватала и испоруку 40 борбених авиона типа Ф-16.

Међутим највећи проблем Пакистана претстављају политичке партије које су дубогу разједињене, собзиром да се неради о класичним политичким партијама какве су нама познате, већ су у питању династичке партије са значајним племенским основама. Кључни елемент пакистанског јединства претставља армија.

Конфликти у Кашмиру дуго је обликовао односе између Индије и Пакистана и делом довео до потпуне нуклеаризације потконтинента. Сва четри рата су доживела мало тактичких или стратешких иновација, релативно мало жртава, придржавање одређених кодекса понашања о употреби силе, а можда изузев рата из 1971. године , углавном био засниван на ограниченим циљевима. У ствари, чак и 1999. године, упркос жестоким прогнозама ескалације, спор је био ограничен на једну специфичну регију Кашмир. У прва три рата ниједна од сукобљених страна није имала значајна војна средства. Иако је интервенција Индије довела до раскола у Пакистану и стварања нове државе Бангладеш 1971. године, ова ратна мета била је само резултат општег немира у Источном Пакистану и бекства око десет милиона људи у Индију.

Међутим, ако у региону избије конвенционални рат, могао би изазвати страшне последице. Везе које су постојале између виших редова две војске постале су прошлост. Садашња генерација индијске и пакистанкске војске нема заједничко време за обуку нити заједничко искуство у борби. Стога им недостаје могућност да неформално комуницирају. Узајамно поседовање нуклеарног оружја умањло је вероватноћу избијања конвенционалног сукоба због страха од ескалације на нуклерном нивоу.

Неумољив однос Индије према Кашмиру има неколико разлога:

  • прво и најважније стратегија борбе против побуњеника
    -друго, индијски креатори политике нису склони компромисима у погледу територијалних питања, јер могу послужити као узор осталим побуњеничким покретима у различитим деловима Индије
    -треће, територијалне концесије у Кашмиру највероватније би довеле до насилних реакција у земљи. То би ојачало бројне десничарске партије које би то покушале да објасне као резултатат наводног недостатка патриотизма међу значајном муслиманском мањином у Индији, што би подстакло мржњу и насиље на локалном нивоу.
  • Много важније питање је сама унутрашња политичка ситуација у Пакистану. Уколико би дошло до урушавања система, војска би могла да се подели и тиме нуклеарно оружје не би било сигурно, имајући у виду и бројне терористичке организације које су присутне у Пакистану.
  • С обзиром на снажну одбојност Индије према територијалним уступцима и непоколебљиву жељу Пакистана да задржи преостали део Кашмира од Индије, поставља се питање како се овај сукоб може коначно решити. У најбољем случају , Индија би могла да изврши мања тактичка прилагођавања дуж линије контроле Кашмира. У погледу материјалне снаге, разлика између Индије и Пакистана су увек биле велике. Тај јаз ће се повећати у догледној будућности. Као резултат тога, чак и најекстремнији режим у Пакистану мораће да се помири са овом неизбежном перспективом.

Објављено у дневним новинама Курир

26.08.2019

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of